Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski nedavno je izneo ozbiljne optužbe o tome kako ta zemlja prolazi kroz težak proces evropskih integracija. On je istakao da Severna Makedonija postaje žrtva „klasičnog bulinga“ od strane članica Evropske unije, koje, umesto da vrednuju napredak zemlje prema sprovedenim reformama, postavljaju bilateralne uslove i pretnje. Mickoski je naglasio da se napredak zemlje ocenjuje na osnovu političkih pritisaka, što dodatno otežava njen put ka članstvu u EU.
Prema njegovim rečima, što se više zanemaruje stvarnost sa kojom se Severna Makedonija suočava, to će proces pristupanja Uniji biti teži i puna prepreka. Ovo je zabrinjavajuća izjava koja ukazuje na to da je zemlja u teškoj situaciji, gde se njen napredak ne meri objektivno, već kroz prizmu političkih interesa drugih zemalja članica.
Mickoski dalje naglašava da Makedonija nije samo pasivni posmatrač u ovom procesu, već aktivno nastoji da ispuni sve potrebne kriterijume kako bi postala članica EU. Međutim, umesto da se fokusiraju na unapređenje demokratskih institucija, ekonomsku stabilnost i vladavinu prava, članice EU postavljaju dodatne zahteve koji se tiču promena u ustavu, nacionalnim simbolima, pa čak i u novčanicama.
Ove tvrdnje dolaze u trenutku kada su odnosi Severne Makedonije i Bugarske napeti, a Bugarska postavlja uslove u vezi sa istorijskim pitanjima i pravima manjina. Ovaj problem dodatno komplikuje situaciju, jer se čini da Bugarska koristi svoj veto kao sredstvo pritiska na Skoplje. Mickoski je ukazao na to da ovakva praksa nije samo nepoštena, već i kontraproduktivna za celu regiju, jer usporava integracione procese i može dovesti do destabilizacije.
U svetlu ovih okolnosti, Mickoski poziva na hitnu promenu pristupa u evropskim integracijama. On zahteva da EU pređe sa političkog na reformistički pristup, gde će se proces evaluirati prema objektivnim kriterijumima, a ne kroz bilateralne sporove. To bi, prema njegovom mišljenju, omogućilo brži i efikasniji put ka članstvu, kao i jačanje demokratskih institucija u zemlji.
Mickoski je takođe istakao da je važno da međunarodna zajednica prepozna te izazove i pruži podršku Severnoj Makedoniji. On veruje da bi otvoreni dijalog i saradnja mogli značajno doprineti rešavanju postojećih problema i omogućiti napredak ka članstvu u EU. Takođe, pozvao je na veće angažovanje drugih zemalja članica koje bi mogle da pomognu u prevazilaženju ovih prepreka.
U zaključku, situacija u Severnoj Makedoniji je kompleksna i zahteva pažnju ne samo od strane EU, već i od drugih međunarodnih aktera. U ovom trenutku, ključno je da se proces evropskih integracija oslobodi političkih pritisaka i pretnji, kako bi se omogućio pravi napredak i stabilnost u regionu. Mickoski je poručio da je Severna Makedonija spremna da nastavi sa reformama, ali očekuje pravedan i ravnopravan pristup u procesu pristupanja EU. Ovaj poziv na akciju može biti korak ka izgradnji boljih odnosa unutar regiona i jačanju evropskih vrednosti na Balkanu.
