Sestra ubijenog policijskog službenika Slavoljuba Šćekića, Slavica Šćekić, odlučila je da odbije posthumno odlikovanje koje joj je ponuđeno od strane predsednika Crne Gore, Jakova Milatovića. Ova odluka dolazi nakon što je Slavoljub, koji je bio policijski službenik, izgubio život u službi, a Slavica smatra da institucije koje su odgovorne za njegovu smrt ne bi trebale da dodeljuju odlikovanja.
U saopštenju koje je objavila, Slavica je napomenula da je 12. maja 2023. godine primila poziv iz kancelarije predsednika Milatovića, u kojem je obaveštena da će njen pokojni brat biti odlikovan zbog žrtve koju je podneo u ime pravde i sigurnosti. Ipak, nakon mnogo razmišljanja, odlučila je da odbije ovo odlikovanje, ističući duboko poštovanje prema predsedniku i institucijama, ali i naglašavajući moralne i etičke razloge za svoju odluku.
„Ubica ne može odlikovati žrtvu“, napisala je Slavica, objašnjavajući da ne može prihvatiti odlikovanje od strane institucija koje su, kako veruje, doprinele tragičnom gubitku njenog brata. Ova izjava ukazuje na duboku bol i frustraciju koju oseća, kao i na nedostatak poverenja u sistem koji bi trebao da štiti građane.
Slavoljub Šćekić bio je poznat kao hrabar policajac koji se borio protiv kriminala. Njegova smrt izazvala je brojne reakcije u javnosti, a istovremeno je otvorila pitanja o bezbednosti policajaca i opasnostima s kojima se suočavaju u svom radu. U društvu gde nasilje i kriminal često prevladavaju, žrtve poput Slavoljuba postaju simboli borbe za pravdu.
Ova situacija ukazuje na širi problem u društvu vezan za poverenje građana u institucije. Mnogi građani osećaju da sistem ne funkcioniše onako kako bi trebao, što dovodi do osećaja frustracije i besa. Kada se takvi događaji dogode, oni često izazivaju lančanu reakciju, gde se postavljaju pitanja o odgovornosti i transparentnosti institucija.
U poslednjim godinama, Crna Gora se suočava sa brojnim izazovima, uključujući političke nestabilnosti, korupciju, ali i sve veće nasilje. Ove okolnosti dodatno komplikuju situaciju i čine da građani postavljaju pitanja o zaštiti i sigurnosti. Policijski službenici, koji bi trebali da budu zaštitnici, često su sami izloženi opasnostima, što dodatno naglašava potrebu za reformama unutar policijskih snaga i pravosudnog sistema.
Slavica Šćekić svojom odlukom o odbijanju odlikovanja postavlja pitanje moralne odgovornosti institucija. Njena hrabrost da javno iznese svoje stavove može poslužiti kao inspiracija drugim građanima da se bore za pravdu i promene koje su neophodne za bolje društvo. Takođe, njen stav može poslužiti kao poziv na akciju za sve one koji se bore protiv nepravde i nasilja, podsećajući nas na važnost borbe za istinu i pravdu, čak i kada se suočavamo sa sistemom koji nas razočarava.
Na kraju, slučaj Slavoljuba Šćekića i odluka njegove sestre Slavice otvaraju važna pitanja o tome kako društvo tretira svoje heroje i kako institucije mogu, ili ne mogu, da preuzmu odgovornost za svoje postupke. Ova situacija može poslužiti kao osnova za dalju diskusiju o potrebnim reformama i poboljšanjima u policijskim i pravosudnim sistemima, kako bi se osiguralo da se takve tragedije ne ponove i da se odaje počast onima koji su dali svoj život u borbi za pravdu.
