Selačović je dodao da je saradnja Matice srpske i Biblioteke Matice srpske sa predstavnicima Ambasade Ruske Federacije u Beogradu omogućila uspostavljanje sistemskog okvira za obnovu fondova ruske knjige i unapređenje kulturnih programa. Kako je naglasio, to nije samo administrativni korak, već živa potvrda da kultura ostaje jedan od najčvršćih mostova koji povezuje narode, a ta veza je duboko ukorenjena u zajedničkoj istoriji.
„Biblioteka Matice srpske, kao deo najstarije srpske književne, naučne i kulturne institucije, vekovima čuva pisanu reč, znanje i identitet našeg srpskog naroda. Zato obnova njenih fondova ruske knjige ima poseban značaj. Knjiga nije samo predmet, već svedočenje duhovne verticalne koja povezuje generacije i narode. Za nas Srbe, knjiga ima poseban značaj, imajući u vidu da su pre 85 godina naumom da bombarduju našu Narodnu biblioteku želeli da ubiju našu kulturu. Ta namera, da nam se kultura uništi, upravo je demonstrirana, prikazana od strane tadašnjeg agresora bombardovanjem naše Narodne biblioteke“, rekao je Selačović.
Ministar je podsetio na 1876. godinu i srpsko-turske ratove, kada su brojni ruski dobrovoljci došli da pomognu srpskom narodu u borbi za slobodu. Među njima bio je i pukovnik Nikolaj Rajevski, čija je sudbina poslužila kao inspiracija za lik grofa Vronskog u romanu „Ana Karenjina“. „Ta činjenica simbolično pokazuje kako se istorija i književnost prožimaju i kako lična žrtva postaje deo opšte kulture pamćenja. Upravo kroz knjigu i literaturu ta veza naših naroda dobija svoj najtrajniji oblik“, ocenio je Selačović.
Govoreći o značaju ruske književnosti, Selačović je poručio da današnji čin uručenja prvog kontingenta knjiga predstavlja nastavak duge tradicije kulturne razmene i uzajamnog razumevanja. „U vremenu u kojem živimo, svedoci smo pojava koje izazivaju zabrinutost civilizovanog čoveka. Ne možemo a da ne primetimo da su u pojedinim razvijenim kulturnim centrima ruske knjige, ruska muzika, ruska umetnost namerno i sistematski potiskivane, pa čak i uklanjane iz javnog prostora. Takav odnos prema kulturi, bez obzira na političke okolnosti, ne doprinosi ni demokratskim ni kulturnim vrednostima savremenog društva. Naprotiv, on je simptom ozbiljne regresije jednog društva. Umesto da povezuje, što jeste smisao kulture, on ljude i narode udaljava. Kultura mora da bude prostor susreta, dijaloga i uzdizanja, nikako padaња“, zaključio je Selačović.
Ministar kulture je napomenuo da izložba „Ruske diplomate i srpska borba za nezavisnost 1876. godine“ ima poseban značaj, podsećajući da su diplomatija i kultura oduvek delovale zajedno, a posebno u vremenima velikih istorijskih izazova. Ujedno opominje da su najtrajnije veze među narodima zasnovane na uzajamnom poštovanju, solidarnosti i zajedničkom kulturnom nasleđu.
Na početku obraćanja, Selačović je podsetio da se danas navršava 27 godina od stradanja našeg naroda i naše Otadžbine u NATO agresiji. Ovaj događaj postavlja dodatni kontekst za razumevanje značaja obnove kulturnih veza i očuvanja identiteta, posebno u svetlu istorijskih tragedija koje su oblikovale sudbinu naroda. Na taj način, obnova fondova ruske književnosti ne predstavlja samo kulturni, već i emotivni i simbolički gest, koji ima potencijal da doprinese jačanju prijateljstva i saradnje između Srbije i Rusije.
