Pрема његовим речима, Biblioteka Matice srpske nije nastala kao obična zbirka knjiga nego kao odgovor na jedno istorijsko pitanje: kako sačuvati identitet u vremenima kada su granice nestalne, a iskušenja brojna. Zato su njeni fondovi od samog početka bili više od bibliotečke građe – temelj kulturne samosvesti.
„Kroz decenije i vekove, Biblioteka Matice srpske rasla je zajedno sa srpskim narodom. Preživela je imperije, ratove, promene država i sistema, ali je ostala dosledna svom prvobitnom pozivu: da bude čuvar pisane reči i pouzdan oslonac nacionalne kulture. Stoga se ovde ne čuvaju samo knjige, ovde se čuva kontinuitet. Ovde se nalazi svedočenje da smo kao narod mislili, pisali, stvarali i pamtili, čak i onda kada je to bilo najteže“, dodao je Selaković.
Ministar je ukazao da su osnivači, na čelu sa Jovanom Hadžićem, formulisali to jednostavno i snažno „rasprostranjenije knjižestva i prosvetljenja naroda srpskog“ i da je iz te ideje nastala Biblioteka kao živo jezgro jednog kulturnog pokreta.
„Biblioteka Matice srpske, danas najstarija srpska biblioteka nacionalnog značaja i prva javna naučna biblioteka kod Srba, izrasla je iz tih skromnih, ali velikih početaka. Rani primerci ‘Letopisa Matice srpske’ pokrenutog još 1824. godine, prva izdanja knjiga, pokloni pristigli iz Rusije i brojne druge knjige, poznate i nepoznate, činile su njeno prvo tkivo, tiho, ali odlučno sabiranje jednog duhovnog prostora. Kada je 26. avgusta 1838. godine otvorena za javnost, to nije bio samo jedan običan organizacioni korak, već snažna kulturna poruka“, rekao je Selaković.
Nagašavajući da nagrada „Zlatna knjiga Biblioteke Matice srpske“ koju je ove godine dobio književnik Blagoje Baković nosi posebnu simboliku, Selaković je dodao da nije samo priznanje za pojedinačni doprinos, već priznanje za učešće u jednoj mnogo većoj priči o očuvanju kulture kao temelja nacionalnog opstanka.
„Danas, kada živimo u vremenu izobilja informacija, vrednost ovakve institucije postaje još jasnija. Jer nije izazov doći do podatka — izazov je razumeti ga, povezati ga i sačuvati od zaborava. Upravo tu ulogu ima Biblioteka Matice srpske: da od mnoštva napravi smisao, a od prolaznog trajno“, pojasnio je Selaković.
Ministar kulture je zaključio da je Matica srpska svojim osnivanjem postavila temelje kulturne politike i pre nego što je taj pojam uopšte postojao, a njena biblioteka taj temelj učinila vidljivim, opipljivim i dostupnim generacijama koje su dolazile. Zato „danas, kada govorimo o budućnosti, ne možemo da je zamislimo bez ovakvih mesta jer budućnost bez pamćenja nije budućnost — već ponavljanje“.
Biblioteka Matice srpske simbolizuje kontinuitet i otpornost srpske kulture kroz vekove. Njeno postojanje i rad osvetljavaju značaj očuvanja identiteta i kulturne baštine, posebno u izazovnim vremenima. U svetu preplavljenom informacijama, institucije poput ove igraju ključnu ulogu u filtriranju i čuvanju znanja, stvarajući tako most između prošlosti i budućnosti.
Upravo zato, nagrada „Zlatna knjiga“ predstavlja ne samo priznanje pojedincima, već i kolektivno priznanje za sve one koji doprinose očuvanju srpske kulture i tradicije. Biblioteka ostaje svetionik znanja i kulture, mesto gde se prošlost susreće sa sadašnjošću, a budućnost se oblikuje kroz razumevanje i poštovanje tradicije.
Kao što je ministar Selaković istakao, bez ovakvih institucija, naša budućnost bi bila neizvesna i nejasna. Zato je važno ulagati u kulturu i obrazovanje, obezbeđujući tako da se glas prošlosti i dalje čuje i da se priče naših predaka prenose na nove generacije.
