Ministar kulture, Srdjan Selaković, naglasio je značaj pitanja o stanju srpske kulture i njenom nasleđu, ističući put od bogatog srednjovekovnog nasleđa, kroz značajne ličnosti kao što su Dositej i Vuk, do osnivanja ključnih kulturnih institucija u 19. veku. On je ukazao na to kako je tokom 20. veka srpska kultura prolazila kroz teške trenutke, uključujući pljačku kulturnog blaga u oba svetska rata, kao i zabranu ćirilice, što je dovelo do trenutnog stanja u kojem su mnoge ključne institucije bile zatvorene ili su se suočavale sa ozbiljnim problemima.
Selaković je podsetio da su u tom periodu mnoge institucije, poput Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti, bile zatvorene, dok je Narodna biblioteka Srbije bila poluzatvorena sa programskom orijentacijom koja je potiskivala srpske pisce. Takođe, Istorijski muzej Srbije i Muzej grada Beograda nisu imali odgovarajuće zgrade, a Državni arhiv Srbije nije imao prostor za čuvanje građe. On je dodao da su razlozi ovakvog stanja brojni i kompleksni.
Međutim, Selaković je optimističan kada govori o pomacima koji su ostvareni od 2012. godine do danas. On je istakao da su Narodni muzej Srbije i Muzej savremene umetnosti ponovo otvoreni, dok su Istorijski muzej Srbije i Muzej grada Beograda dobili svoje zgrade. Takođe, Državni arhiv Srbije je obnovio svoj depo, a u planu je osnivanje novih muzeja, kao što su Arheološki muzej, Muzej fresaka, Muzej ćirilice i Muzej staklarstva. Ministar je naveo da je budžet Ministarstva kulture za 2026. godinu dva i po puta veći nego 2012. godine.
Na lokalnom nivou, od 2016. godine, sredstva Ministarstva kulture su omogućila rekonstrukciju i opremanje više od 60 kulturnih centara i domova kulture, oko 30 biblioteka, 40 muzeja, 10 arhiva, 10 galerija i 8 pozorišta, a sve to doprinosi jačanju kulturne infrastrukture u Srbiji. Selaković je istakao da je kultura nezamenljiva za očuvanje identiteta i duhovne orijentacije društva.
On je naglasio da će sve aktivnosti u oblasti kulture nositi jasan i prepoznatljiv nacionalni, srpski pečat. Selaković je naglasio da srpska kultura ne zahteva opravdanje u odricanju od sebe, već se dokazuje kroz svest o sopstvenom identitetu. U tom smislu, u narednom periodu će se preispitivati postojeći modeli finansiranja kulture, kako bi se zaštitili kulturni sadržaji od nekontrolisane i destruktivne komercijalizacije.
Ministar je takođe istakao važnost kulturne saradnje sa Republikom Srpskom, naglašavajući da to nije samo protokolarni gest, već prirodan i neophodan oblik unutarnacionalne kulturne povezanosti. U tom smislu, Ministarstvo kulture je za 2026. godinu prvi put raspisalo poseban konkurs pod nazivom „Republika Srpska u fokusu“.
Selaković je ukazao da je pred Srbijom dug i zahtevan put, ali da je ključno da se danas napravi prvi, jasan i odlučan korak ka unapređenju kulturne politike. On je naglasio da će očuvanje identiteta, srpskog jezika i ćiriličnog pisma ostati u centru pažnje Ministarstva kulture.
Skup koji je organizovala Kултурно-просветна заједница Србије posvećen je razmatranju ključnih procesa i izazova sa kojima se srpska kultura suočava u savremenom društvenom i institucionalnom okviru. Na ovom skupu učestvuju istaknuti naučnici, umetnici i rukovodioci najznačajnijih nacionalnih kulturnih institucija, koji zajedno rade na jačanju kulturnog identiteta i unapređenju kulturnih praksi u Srbiji.
