Prepoznati kada je vreme za odmor zbog fizičkog zdravlja je lako, ali prepoznati kada je mentalno zdravlje ugroženo može biti izazovno. U današnjem brzom svetu, često zaboravljamo na važnost mentalnog zdravlja. Dani za mentalno zdravlje omogućavaju nam da se isključimo, napunimo baterije i osvežimo um pre nego što stres postane prevelik. Ako sumnjate da je vreme da zastanete, postoje neki znakovi koji vam mogu pomoći da donesete pravu odluku.
Jedan od znakova da vam je potrebna pauza jeste kada primetite da se lako nervirate i reagujete grubo prema drugima. To može biti znak da ste pod prevelikim pritiskom i da su vam emocije van kontrole. Psihoterapeut Kristin Papa ističe da impulsivne reakcije često ukazuju na to da smo u režimu preživljavanja, što otežava racionalno razmišljanje i donošenje odluka. U takvim trenucima, kratka pauza može pomoći da se smirite i sprečite dodatni stres.
Drugi znak je kada sitnice počnu da vam izgledaju kao katastrofe. Ako vas prosuta kafa ili gužva u saobraćaju izbacuju iz takta više nego što bi trebalo, to može ukazivati na iscrpljenost. Kada emocije ne odgovaraju situaciji, to znači da su vaši kapaciteti za suočavanje iscrpljeni. Vraćanje perspektive može pomoći; pokušajte da ocenite situaciju na skali od 1 do 10 kako biste smanjili intenzitet reakcije.
Ako imate problema sa koncentracijom ili se osećate „zamagljeno“, to može biti znak da je stres prevelik. Osećaj odsutnosti ili problemi sa pamćenjem često su znakovi da je vaš um preopterećen. U takvim situacijama, preporučuje se da zapišete tri jednostavna zadatka koje treba da obavite, umesto da ih držite u glavi, čime ćete osloboditi deo mentalnog prostora.
Ravnodušnost prema aktivnostima koje inače volite takođe može biti alarmantna. Ako vam omiljene stvari postanu dosadne, to može značiti da vam je emotivna energija pri kraju. U takvim trenucima, važno je pronaći male stvari koje vas čine srećnima, čak i ako ne očekujete odmah povratak radosti.
Promene u obrascima spavanja su još jedan znak stresa. Prekomerno spavanje ili nesanica često ukazuju na emocionalni stres. Kvalitetan san je ključan za mentalno zdravlje, stoga je važno uspostaviti rutinu pre spavanja kako biste poboljšali kvalitet sna.
Iznenadne promene u apetitu takođe su česta reakcija na stres. I prejedanje i gubitak apetita mogu značajno uticati na vaše raspoloženje i energiju. Pokušajte da se pridržavate jednog kvalitetnog obroka dnevno, čak i kada nemate volju da jedete.
Društvene interakcije mogu postati naporne kada ste preopterećeni. Ako vam čak i obični razgovori deluju naporno, možda je vreme da se povučete i uzmete pauzu od socijalizacije. Ograničavanje vremena provedenog u društvu može pomoći u očuvanju vaše energije.
U kulturi koja često slavi zauzetost, može biti teško dozvoliti sebi dan za mentalno zdravlje bez griže savesti. Psihoterapeut Kristin Papa savetuje da mentalni dan posmatrate kao prevenciju, kako biste sprečili burnout. Postavljanje jasnih granica kada uzimate slobodan dan može vam pomoći da se opustite i isključite.
Na kraju, važno je da sebi pružite prostor za oporavak bez pritiska da dan mora biti „produktivno iskorišćen“. Ono što za vas predstavlja „dobar“ dan zavisi od vaših potreba; nekome je to tišina, nekome pokret ili vreme provedeno sa voljenima. Najvažnije je slušati svoje telo i um i pružiti im potrebnu negu.
