Svi ponekad postanemo najstrožiji prema sebi. Mnogi od nas su svesni da često postavljamo visoke standarde i kritiziramo se zbog najmanjih grešaka ili neuspeha. U mislima nam se vrte rečenice koje nikada ne bismo izgovorili drugima, ali sebi ih izgovaramo gotovo svakodnevno, često nesvesno. Ovo nije uvek rezultat nedostatka samopouzdanja, već može biti rezultat navike i unutrašnjeg dijaloga koji smo razvili tokom godina.
Za početak, važno je prepoznati ove toksične misli i zameniti ih afirmacijama koje nas podržavaju. Na primer, rečenice poput „Takav sam, i to je to“ često su izgovor za stagnaciju. Umesto toga, trebali bismo reći „Radim na sebi i otvoren sam za promene“, jer promene su deo ličnog rasta i razvoja.
Mnogi ljudi često koriste frazu „To nije za mene“ nakon samo jednog pokušaja. Ova misao zatvara vrata budućim prilikama i izazovima. Svaki novi pokušaj može nas naučiti nečemu novom, a umesto da se povlačimo, trebali bismo reći: „Spreman sam da pokušam i da učim iz svakog iskustva“.
Ponekad se suočavamo s mislima poput „Neću se truditi, samo ću se razočarati“. Ova misao može delovati kao zaštita, ali zapravo nas sputava i sprečava da doživimo pozitivne iznenađenja u životu. Važno je shvatiti da svaki pokušaj predstavlja priliku za rast, bez obzira na rezultat. Umesto toga, trebali bismo reći: „Svaki pokušaj je prilika za rast“.
Još jedna česta misao je „Opet sve moram ja“, što može dovesti do sagorevanja i frustracije. Umesto da preuzimamo sve na sebe, treba da tražimo podršku i pomoći, jer to nije znak slabosti, već snage. Trebalo bi da zamenimo ovu misao sa „Potrebna mi je podrška i imam pravo da je zatražim“.
Poređenje sa drugima često dovodi do negativnih osećanja i opravdava loše odluke. Fraza „Svi to rade, pa šta“ može nas odvesti na pogrešan put. Važno je shvatiti da svako od nas ima svoj put i vrednosti, i da su naše odluke važne. Umesto toga, trebali bismo reći: „Moje odluke prate ono u šta verujem“.
Misliti „Nikome nije stalo“ može se javiti kada se osećamo umorno ili usamljeno. Iako ponekad deluje kao istina, često nije. Ljubav i podrška su prisutni, samo ih treba otvoriti. U tom smislu, trebalo bi da zamenimo ovu misao sa „Zaslužujem pažnju i ljubav, i dozvoljavam sebi da ih primim“.
Na kraju, misao „Ako ne dajem 100%, znači da sam lenj“ može nas dovesti do prekomernog stresa i iscrpljenosti. Ponekad je odmor najvažniji deo našeg ličnog razvoja. Umesto da se krivimo, trebali bismo reći: „Odmor je važan deo mog ličnog razvoja“.
Prepoznavanje i preokretanje negativnih misli može biti izazovno, ali je ključno za mentalno zdravlje. Kada primetite da vam kroz glavu prolaze toksične misli, postavite sebi pitanja kao što su: „Da li je ovo zaista istina?“, „Kako se osećam dok ovako razmišljam?“ i „Kako bih voleo da se osećam umesto toga?“. Ova introspekcija može pomoći u zamenjivanju negativnih misli afirmacijama koje vas osnažuju.
Redovno praktikovanje pozitivnih unutrašnjih poruka može značajno poboljšati vaše samopouzdanje, raspoloženje i opštu mentalnu dobrobit. Postanite svesni svojih misli i trudite se da ih menjate na način koji vas osnažuje. Negativne misli su samo navika koja se može promeniti, a sa svakim pozitivnim afirmativnim razmišljanjem, korak ste bliže boljem sebi.
