Od ubistva Miloša Stojanovića, koje se desilo 1. januara 2016. godine na Adi Huji u Beogradu, prošlo je sedam godina, a njegov ubica, Aleksandar Relić, i dalje je na slobodi. On je 2023. godine osuđen na 12 godina zatvora, ali je pre pravosnažnosti presude pobegao iz kućnog pritvora. Ova tragedija je ostavila dubok trag na Miloševu porodicu, a posebno na njegovu majku Vericu, koja svakog januara proživljava svoj najteži period.
Miloš je bio mlad, uspešan i pun života. U trenutku ubistva imao je samo 27 godina. U ranim jutarnjim satima 1. januara 2016. godine, nakon dočeka Nove godine, Relić je pucao Milošu u glavu iz još uvek nepoznatih razloga. Miloš se, nakon što je pogođen, borio za život devet dana u Urgentnom centru, a preminuo je 9. januara. Njegovi roditelji, Verica i Sima Stojanović, od tada žive u stalnom bolu i tugovanju. Svake godine, dok drugi slave, oni se prisećaju najgoreg dana u svom životu.
Miloš je sa porodicom emigrirao u Norvešku kada je imao samo četiri godine. Tamo je odrastao, završio fakultet i pronašao posao, ali je i dalje gajio ljubav prema Srbiji, zemlji iz koje potiče. Često je dolazio u Srbiju, gde je upoznao devojku sa kojom se zabavljao dve i po godine. Planirao je venčanje i kupovinu stana u Norveškoj, a u Beograd je došao da proslavi praznike sa svojom verenicom, planirajući povratak 16. januara.
Verica Stojanović, majka ubijenog mladića, ne prestaje da apeluje na policiju da pronađe ubicu njenog sina i smesti ga u zatvor. U njenim rečima oseća se duboka patnja i bes. „Svi se raduju Novoj godini, a meni je to najteže vreme. U meni su samo tuga, žalost, praznina za mojim Milošem“, izjavila je. Ona se prisetila kako je njen sin bio zdrav, veseo i sposoban mladić, čiji je život prekinut jednim metkom.
Prema optužnici, incident se dogodio kada je Miloš napustio restoran na Adi Huji, a Relić mu je prišao i pucao mu u glavu dok je pokušavao da sedne u svoj automobil. Zabeleženo je da je Relić zatim naredio Miloševoj devojci da izađe iz kola i da uđe u njegov automobil, pre nego što ju je vozio nekoliko sati. Nakon što je puštena, devojka je izjavila da je bila pogođena metkom koji je prošao kroz Miloševu glavu.
Iako je sve to jasno zabeleženo, Relić je na kraju oslobođen optužbi za otmicu devojke. Ova situacija dodatno frustrira porodicu Stojanović, koja se oseća kao da pravda nikada neće biti zadovoljena. „Sedam godina je prošlo, a njegov ubica je na slobodi. Ne mogu da se smirim zbog toga. Kako je moguće da je pobegao iz kućnog pritvora i da za sve ovo vreme nije uhvaćen?“, pita se Verica.
Ova tragedija ukazuje na ozbiljne nedostatke u pravosudnom sistemu, kao i na potrebu za većom sigurnošću i pravdom za žrtve. Verica se često upita da li je potrebno da štrajkuje glađu kako bi bila primećena i kako bi se nešto preduzelo. Njena borba za pravdu i dalje traje, a bol koji oseća nikada neće izbledeti.
Miloš Stojanović ostaje u sećanju kao mladić čiji je život prekinut na tragičan način, a njegova porodica se bori kako bi njegovu priču i borbu za pravdu prenela na sve nas, ne dozvoljavajući da se zaboravi.
