Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik naglasio je važnost sećanja na žrtve NATO agresije tokom 1994. i 1995. godine, ističući da je to obaveza svakog Srbina. Prema njegovim rečima, sećanje na ove događaje predstavlja ne samo podsećanje na prošlost, već i trajnu opomenu da se nikada ne zaborave nevini životi izgubljeni zbog sukoba koji su vođeni u ime velikih vojnih interesa. Dodik je istakao da je Republika Srpska bila meta bombardovanja koje je imalo za cilj da slomi duh malog, ali ponosnog naroda.
Obeležavanje Dana sećanja na žrtve NATO agresije planirano je za sutra u Istočnom Sarajevu. U izjavi za Srnu, Dodik je podsetio na to kako su NATO avioni 10. aprila 1994. godine započeli bombardovanje vojnih i civilnih ciljeva u okolini Goražda. U okviru operacija nazvanih „Namerna sila“ i „Mrtvo oko“, od 31. avgusta do 14. septembra 1995. godine, NATO je izveo napade na srpske ciljeve širom Republike Srpske.
Dodik je naglasio da su napadi bili nemilosrdni i da su bombardovani civilni objekti, uništavana infrastruktura, a najteže je, kako je rekao, podneti gubitke nedužnih civila i vojnika. „Obični ljudi, koji nisu krivi ni za šta osim što su bili Srbi i voleli svoju zemlju, izgubili su svoje živote“, istakao je predsednik Republike Srpske. Ove reči odražavaju duboku bol i tugu koja je prisutna među ljudima u Republici Srpskoj, a sećanje na njihove žrtve nastavlja da bude centralna tema u društvenom i političkom životu.
NATO agresija na Republiku Srpsku ostavila je duboke ožiljke, kako fizičke tako i emocionalne. Mnogi preživeli i porodice žrtava i dalje se bore sa posledicama tih događaja. Na društvenim skupovima, kao što je obeležavanje Dana sećanja, okupljaju se ljudi kako bi odali počast onima koji su izgubili živote, ali i da bi ponovo ukazali na važnost očuvanja sećanja na prošlost.
Dodik je takođe naglasio da je važno da se takvi događaji ne zaborave, ne samo zbog onih koji su stradali, već i zbog budućih generacija. Kroz obrazovanje i sećanje, treba prenositi poruku mira i tolerancije, kako bi se izbegli slični sukobi u budućnosti. U tom smislu, on je pozvao sve da se pridruže obeležavanju Dana sećanja i da zajedno odaju počast žrtvama.
Pored političkog značaja, ovaj dan ima i duboko emocionalno značenje za ljude koji su pretrpeli gubitke. Porodice žrtava često se okupljaju na mestima stradanja, osveštavajući uspomene na svoje najmilije. Ovi trenuci su prilika za zajednicu da se ujedini u tugi, ali i da pokaže otpornost i snagu u suočavanju sa prošlošću.
Sećanje na NATO agresiju ne može se posmatrati samo kao istorijski događaj; to je deo kolektivnog identiteta naroda Republike Srpske. Mnogi veruju da je važno da se istina o ovim događajima prenosi budućim generacijama, kako bi se osiguralo da se slične tragedije nikada ne ponove. Kroz sećanje i poštovanje prema žrtvama, Republika Srpska nastoji da očuva svoj identitet i da izgradi bolju budućnost.
Na kraju, obeležavanje Dana sećanja na žrtve NATO agresije predstavlja priliku za refleksiju i preispitivanje vrednosti mira, slobode i ljudskih prava. To je podsećanje da je sve što se desilo u prošlosti važno za razumevanje sadašnjosti i izgradnju budućnosti u kojoj bi se svi narodi mogli razvijati u miru i slozi. U svetu gde su sukobi i nesporazumi česti, ovakve inicijative imaju poseban značaj, jer podsećaju na važnost dijaloga i međusobnog razumevanja.
