Milovan Drecun, predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, izjavio je da vojni savez između Prištine, Zagreba i Tirane predstavlja ključni element za pripreme tzv. Kosova za članstvo u NATO-u. Drecun je naglasio da je Hrvatska zainteresovana za ovaj savez kao način da oslabi geopolitičku poziciju Srbije, dok Albanija teži da pripoji deo teritorije Srbije. Ove tvrdnje su iznete u kontekstu Memoranduma o vojnom savezu koji su potpisale ove tri strane.
Drecun je istakao da su transatlantske integracije jedan od četiri cilja definisana ovim Memorandumom, što ukazuje na to da se radi o strateškom planu koji ima za cilj jačanje vojne saradnje i političke povezanosti između ovih država. On je podsetio da su Hrvatska i Albanija već postale članice NATO-a, što dodatno komplikuje situaciju u regionu.
U tom smislu, Drecun je ukazao na to da se vojni savez može posmatrati kao odgovor na trenutne geopolitičke tenzije i izazove u regionu Balkana. Ovaj savez može da dovede do jačanja vojnog prisustva NATO-a na Balkanu, a to može biti viđeno kao pretnja Srbiji, koja se još uvek bori sa svojim unutrašnjim i spoljnim izazovima.
Osim toga, Drecun je naglasio da je važno pratiti razvoj situacije i delovati u skladu sa interesima Srbije. On je takođe istakao potrebu za jačanjem vojne i bezbednosne saradnje Srbije sa drugim državama, kako bi se osiguralo da Srbija ostane stabilna i sigurna u ovom turbulentnom okruženju.
Drecunove reči dolaze u trenutku kada su odnosi između Srbije i Kosova na veoma niskom nivou, a tenzije se dodatno povećavaju usled različitih političkih i vojnih poteza koje preduzimaju susedne zemlje. U tom smislu, vojni savez između Prištine, Zagreba i Tirane može se smatrati provokativnim potezom, koji može dodatno zakomplikovati već napetu situaciju.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da je Srbija već preduzela određene korake ka jačanju svoje vojne moći i sigurnosti. Srbija je povećala svoje vojne budžete i investicije u modernizaciju oružanih snaga, kao i u jačanje saradnje sa zemljama poput Rusije i Kine. Ove mere su deo strategije koja ima za cilj da osigura da Srbija bude spremna da odgovori na sve moguće pretnje iz okruženja.
Drecun je takođe istakao da je neophodno da Srbija nastavi da se angažuje na međunarodnoj sceni i da radi na izgradnji savezništava koja će pomoći u jačanju njene pozicije. To može uključivati i jačanje odnosa sa zemljama koje dele slične interese i ciljeve, kao i rad na jačanju regionalne saradnje u oblasti bezbednosti.
U zaključku, vojni savez između Prištine, Zagreba i Tirane predstavlja značajan izazov za Srbiju i može imati dalekosežne posledice po stabilnost u regionu. Srbija će morati da pažljivo prati razvoj situacije i da preduzme sve potrebne korake kako bi zaštitila svoje interese i obezbedila svoju sigurnost. Ovaj period zahteva oprez i promišljene odluke, s obzirom na to da se geopolitička situacija na Balkanu brzo menja i može doneti nove izazove i pretnje.
