Mađarski premijer Viktor Orban nedavno je otputovao u Moskvu na sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, što je izazvalo brojne reakcije unutar Evropske unije. Ova poseta se dogodila bez prethodnog mandata ili odobrenja evropskih lidera, što je posebno naglasio nemački kancelar Fridrih Merc na press konferenciji sa slovenačkim premijerom Robertom Golobom u Berlinu. Merc je istakao da je Orbanova politika dobro poznata i da ovo nije prvi put da mađarski premijer putuje u Moskvu.
Merc je podsetio da je Orban već boravio u Moskvi tokom predsedavanja Mađarske Evropskim savetom prošle godine. „Ovde nema ničeg novog. On ima svoje ideje o okončanju ovog rata,“ rekao je Merc. Ove tvrdnje ukazuju na to da Orban ima određene planove ili strategije, ali Merc sumnja da će one biti uspešnije od prethodnih pokušaja. Njegova izjava naglašava skepticizam prema Orbanovim inicijativama i sugeriše da se ne očekuju značajne promene.
Tokom sastanka sa Putinom, Orban je izjavio da Mađarska vodi suverenu spoljnu politiku i da nije podlegla spoljnim pritiscima kada je reč o saradnji sa Rusijom. Ova izjava dolazi u vreme kada se odnosi između Rusije i Evropske unije nalaze na veoma niskom nivou zbog rata u Ukrajini i sankcija koje su uvedene Rusiji. Orbanova izjava može se interpretirati kao pokušaj da se pozicionira kao lider koji ne odstupa od svojih stavova uprkos pritiscima iz Brisela.
U svakom slučaju, Orbanovo delovanje i njegovo pristupanje Rusiji izaziva zabrinutost među evropskim liderima. Njegova politika često se smatra divergentnom u odnosu na stavove drugih članica EU, koje su više usmerene ka sankcijama i osudi ruske agresije. Ova situacija stvara tenzije unutar Evropske unije i postavlja pitanje o jedinstvu i koherentnosti evropske spoljnotrgovinske politike.
Mađarska je, pod Orbanovim vođstvom, često kritikovana zbog svojih bliskih odnosa sa Moskvom, posebno kada se radi o energetskim pitanjima. Mađarska zavisi od ruskog gasa i nafte, što dodatno komplikuje situaciju. Orban je više puta isticao potrebu za očuvanjem ekonomskih odnosa sa Rusijom, naglašavajući da je energetska sigurnost ključno pitanje za Mađarsku.
Pored toga, Orbanova poseta Moskvi dolazi u trenutku kada se svet suočava sa brojnim izazovima, uključujući ekonomske posledice rata u Ukrajini i globalne previranja. Njegova odluka da se sastane sa Putinom može se posmatrati kao signal da Mađarska želi da zadrži svoje veze sa Rusijom, uprkos sve većem pritisku EU da se distancira od Moskve.
U tom kontekstu, značajno je napomenuti da Orbanova spoljna politika odražava njegovu unutrašnju agendu, koja se često oslanja na nacionalizam i suverenizam. Ovaj pristup je popularan među njegovim pristalicama u Mađarskoj, ali je takođe predmet kritike od strane opozicije i evropskih institucija koje mu zameraju na nedostatku solidarnosti sa drugim članicama EU.
U zaključku, Orbanova poseta Moskvi i njegovo insistiranje na suverenoj spoljnoj politici predstavljaju izazov za jedinstvo Evropske unije. Njegov odnos sa Rusijom i načini na koje pokušava da balansira između nacionalnih interesa i evropskih obaveza postavlja pitanja o budućnosti Mađarske unutar EU. Kako se situacija u Ukrajini razvija, tako će i Orbanova strategija verovatno biti predmet daljih rasprava i analiza u kontekstu šireg evropskog okvira.
