Nakon sprovedenog inspekcijskog nadzora, Narodno pozorište je obavezano da primeni ukupno 59 mera, čijim ignorisanjem i neotklanjanjem bi bilo dovedeno u pitanje funkcionisanje pozorišta, kao i bezbednost publike i zaposlenih. Ova situacija je izazvana inicijativom v.d. upravnika Narodnog pozorišta, Dragoljuba Bajića, koji je nakon preuzimanja dužnosti pokrenuo kontrolu od strane nadležnih organa. Ustanovljene nezakonitosti su rezultat višegodišnjeg nemara u postupanju nadležnih službi nacionalnog teatra.
Među utvrđenim propustima su oni koji datiraju još iz 2011. godine, kada nije izvršen tehnički prijem pojedinih delova rekonstruisane scene Raša Plaović. Takođe, nedostajala je atestna dokumentacija o reakcijama na požar korišćenih materijala na putevima za evakuaciju koji su, uz to, bili neobeleženi. Pored toga, redovne kontrole kako mobilnih, tako i stabilnih sistema protivpožarne zaštite nisu sprovodene.
Još jedan značajan problem je što od 2024. godine Narodno pozorište nema važeći Plan zaštite od požara, koji predstavlja najvažniji interni akt jednog objekta u sistemu protivpožarne zaštite. U svetlu ovih saznanja, postavlja se pitanje kako je došlo do ovakvog stanja i ko snosi odgovornost za propuste koji su ugrozili bezbednost svih prisutnih u pozorištu.
U naredne tri nedelje, Narodno pozorište će raditi na sprovođenju svih mera za otklanjanje nezakonitosti. Ove mere podrazumevaju izvođenje određenih radova i kontrola na prostoru velike i male scene. Upravni tim pozorišta takođe će preduzeti potrebne korake kako bi utvrdio odgovornost za nastale propuste. Tokom tog perioda, planirani repertoar neće se održavati, što će predstavljati dodatno razočaranje za publiku koja se oslanja na ovo kulturno mesto.
Upravni tim Narodnog pozorišta je apelovao na publiku za razumevanje i strpljenje tokom ovog teškog perioda. Iako je očigledno da su propusti ozbiljni i da su zahtevali hitnu reakciju, važno je napomenuti da se pozorište trudi da reši ove probleme u što kraćem roku. Bezbednost posetilaca i zaposlenih mora biti prioritet, a rešavanje ovih pitanja je ključno za dalji rad i ugled Narodnog pozorišta.
Ova situacija otvara i šira pitanja o stanju kulture i infrastrukture u Srbiji. Mnogi kulturni objekti se suočavaju sa sličnim problemima, a nedostatak resursa i pažnje od strane nadležnih može dovesti do ozbiljnih posledica. Narodno pozorište, kao jedan od najvažnijih kulturnih centara u zemlji, mora postati primer dobre prakse u pogledu bezbednosti i upravljanja.
U svetlu ovih događaja, moguće je da će se javnost sve više uključiti u pitanja bezbednosti i kvaliteta kulturnih sadržaja. Takođe, moguće je da će se pokrenuti inicijative za unapređenje sistema kontrole i regulative u oblasti kulture, kako bi se obezbedila sigurnost i kvaliteta sadržaja koji se nude građanima.
U zaključku, Narodno pozorište se suočava sa ozbiljnim izazovima, ali uz pravilan pristup i saradnju sa nadležnim organima, postoji nada da će se ovi problemi brzo rešiti. Publika, koja uvek očekuje najbolje od svojih kulturnih institucija, zaslužuje da se oseća sigurno i zaštićeno dok uživa u umetnosti. Svi akteri u ovom procesu moraju raditi zajedno kako bi obezbedili da Narodno pozorište ostane mesto koje će i dalje privlačiti i inspirisati generacije ljubitelja pozorišne umetnosti.
