Bandidski sinoćnji upad takozvane Kosovske policije po nalogu Aljbina Kurtija u Kliničko bolnički centar u Kosovskoj Mitrovici i Dom zdravlja u ovom gradu predstavlja ozbiljan pokušaj izazivanja humanitarne katastrofe. Ovaj incident se ocenjuje kao prelazak crvene linije koju Priština želi da pređe, a prisustvo dugih cevki u zdravstvenim ustanovama je neprihvatljivo, posebno jer se u njima leče pacijenti svih nacionalnosti bez ikakve etničke diskriminacije.
U proteklim godinama, situacija na Kosovu postala je sve napetija. Konflikti između Srba i Albanaca često izbijaju iz različitih razloga, a prisustvo oružanih snaga u civilnim institucijama dodatno pogoršava ionako krhku situaciju. Ovaj poslednji upad policije u zdravstvene institucije, koje su od suštinskog značaja za pružanje zdravstvene zaštite svim građanima, posebno je zabrinjavajući.
Kliničko bolnički centar u Kosovskoj Mitrovici služi kao ključna zdravstvena ustanova za više od 100.000 stanovnika, uključujući i Srbe, Albance, Bošnjake i druge etničke grupe. Usluge koje ovaj centar pruža su od vitalnog značaja, a bilo kakav oblik nasilja ili pritiska na medicinsko osoblje može imati katastrofalne posledice po zdravlje pacijenata. U takvim uslovima, strah i nesigurnost postaju dominantni, što može dovesti do smanjenja kvaliteta usluga koje se pružaju.
Ovaj incident je takođe izazvao oštre reakcije iz Beograda, gde su vlasti naglasile da se ovakvi postupci ne mogu tolerisati. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, osudio je upad policije i naglasio da je ovakvo ponašanje neprihvatljivo u civilizovanom društvu. On je pozvao međunarodnu zajednicu da reaguje i da spreči dalja kršenja ljudskih prava na Kosovu.
Međunarodna zajednica, koja je do sada pokušavala da posreduje između Srba i Albanaca, suočava se sa izazovom da smiri situaciju i osigura da se ovakvi incidenti ne ponavljaju. Očekuje se da će se povodom ovog incidenta sastati različite međunarodne organizacije i donosioci odluka kako bi se razgovaralo o mogućim rešenjima.
Pored toga, ovakvi incidenti mogu dodatno pogoršati odnose između Srbije i Kosova i otežati već komplikovane pregovore o normalizaciji odnosa. Naime, dijalog između Beograda i Prištine, koji je pod pokroviteljstvom Evropske unije, već se suočava sa brojnim preprekama, a ovakvi događaji dodatno otežavaju postizanje dogovora.
U tom smislu, važno je napomenuti da su zdravstvene ustanove mesta gde bi se trebala pružati pomoć svima bez obzira na etničku pripadnost. Svaki pokušaj da se te institucije koriste kao sredstvo za ostvarivanje političkih ciljeva predstavlja ozbiljno kršenje ljudskih prava i osnovnih principa medicinske etike. U tom svetlu, medicinsko osoblje mora imati pravo da radi u sigurnom okruženju, bez straha od nasilja ili pritiska.
Ekstremna situacija u kojoj se našla zdravstvena zaštita na Kosovu može imati dalekosežne posledice. U slučaju da se ovakvi incidenti nastave, moguće je da će građani izgubiti poverenje u zdravstveni sistem, što može dovesti do smanjenog broja pacijenata koji se obraćaju lekarima, a time i do pogoršanja opšteg zdravstvenog stanja populacije.
Zbog svega navedenog, neophodno je da se svi relevantni akteri uključe u rešavanje ovog problema. To podrazumeva ne samo vlasti u Beogradu i Prištini, već i međunarodnu zajednicu koja treba da obezbedi da se ljudska prava, posebno pravo na zdravstvenu zaštitu, poštuju bez obzira na etničku pripadnost. U suprotnom, Kosovo bi se moglo suočiti sa još većim izazovima u budućnosti, što bi imalo katastrofalne posledice po sve njegove građane.
