U poslednje vreme, „zelena industrija“ beleži značajan uspeh na globalnom nivou, što se odražava na ekološkom i ekonomskom razvoju zemalja. Međutim, u Srbiji se čini da su plodovi ovog sektora još uvek u fazi sazrevanja. Da bi se iskoristio potencijal otpada kao resursa, Vlada Srbije je u okviru Programa upravljanja otpadom za period od 2022. do 2031. godine definisala niz mera koje bi mogle stvoriti više od 200.000 novih radnih mesta.
Investicije su ključne za razvoj eko biznisa, a visina tih ulaganja direktno utiče na broj radnih mesta i potencijalne prihode države. Prema zvaničnim procenama, očekuje se da bi godišnji prihodi od poreza i doprinosa mogli dostići između 4,3 i 9 miliona evra, s obzirom na to da bi prosečne plate u ovoj industriji iznosile oko 800 evra. Ove informacije ukazuju na to da je profitabilnost reciklaže i upravljanja otpadom višestruka – koristi se ne samo za ekonomiju, već i za društvo i pojedince uključene u ovaj sektor.
Makroekonomska analiza koju je sprovelo Ministarstvo ekologije potvrđuje da veće investicije dovode do većih koristi. Ipak, uslov za uspeh je dosledna primena EU direktiva o otpadu, koje do sada nisu u potpunosti implementirane u Srbiji. Brisel je ukazao na to da postoji značajan prostor za poboljšanje, posebno u vezi sa reciklažom i ponovnom upotrebom materijala, koji često završavaju na nesanitarnim deponijama.
Prema analizi, reciklaža može smanjiti potrebu za primarnom proizvodnjom, što će dodatno podstaći lokalnu konkurentnost i otvoriti nova radna mesta u sektoru prikupljanja i reciklaže sekundarnih sirovina. Uvođenje savremenih tehnologija u ovu industriju takođe može doprineti razvoju lokalnog tehnološkog tržišta, što dugoročno može povećati konkurentnost i zaposlenost.
Nedavno usvojeni Zakon o upravljanju otpadom precizirao je pravila i obaveze u ovoj oblasti, ukazujući da novac nije u otpadu, već u proizvodima koji se mogu dobiti reciklažom. Ta infrastruktura je ključna za generisanje radnih mesta, a obim investicija u nju direktno utiče na zapošljavanje u ovoj industriji.
Makroekonomska analiza pokazuje da bi usklađivanje sa EU direktivama o otpadu i implementacija mera iz Programa mogle dovesti do stvaranja značajnog broja radnih mesta. U najgorem scenariju, ukoliko se uloži 155 miliona evra, može se očekivati 202.660 novih radnih mesta, dok bi investicija od 327 miliona evra mogla generisati čak 427.428 zaposlenih. Ovi podaci ukazuju na to da, osim novozaposlenih, dolazi do preraspodele zaposlenosti između sektora.
Osim ekonomskih benefita, primena Programa upravljanja otpadom može doneti i značajne uštede za državni budžet. Smanjenje bolesti i rizika po zdravlje lokalnog stanovništva usled zagađenja vazduha i zemljišta može rezultirati smanjenim troškovima za zdravstvo. Analize sugerišu da bi ukupne potencijalne ekonomske uštede u ovom segmentu mogle iznositi 39.404.246 evra, dok se procenjuje da bi ukupna ušteda realizacijom Programa do 2031. godine mogla dostići 1.107.467.881 evra.
Ključni faktor uspeha ovih inicijativa je dosledna primena utvrđenih mera, uključujući i one iz novog Zakona o upravljanju otpadom. U suprotnom, Srbija bi mogla dodatno povećati svoj zaostatak za standardima EU, što bi, između ostalog, onemogućilo otvaranje stotina hiljada radnih mesta. Samo kroz odlučnu implementaciju ovih mera Srbija može iskoristiti potencijal „zelene industrije“ i obezbediti bolju budućnost za svoje građane.
