Naučnici su nedavno utvrdili da samo nekoliko dana loše ishrane može značajno uticati na zdravlje mozga. Ova otkrića pokazuju da hrana koju konzumiramo ne utiče samo na fizičko zdravlje, već i na naše kognitivne sposobnosti, uključujući i sposobnost pamćenja i učenja iz prošlosti. U današnjem svetu, gde se često nalazimo u situacijama brzih obroka i nezdravih grickalica, važno je prepoznati uticaj ishrane na mentalne funkcije.
Nove studije ukazuju na to da ishrana siromašna vlaknima, dok je bogata mastima i rafinisanim ugljenim hidratima, može negativno uticati na mozak brže nego što bismo mogli da pretpostavimo. Posledice se javljaju već nakon nekoliko dana konzumiranja nezdrave hrane. Nezdrava ishrana može učiniti mozak ranjivim na zaborav i smanjiti sposobnost predviđanja posledica naših postupaka. Ovaj fenomen ukazuje na to da pravilna ishrana nije samo pitanje fizičkog zdravlja, već i efikasnosti i otpornosti našeg uma.
Jedan od ključnih aspekata kognitivnih funkcija je emocionalno pamćenje, koje kontroliše amigdala. Ova struktura u mozgu je odgovorna za naše doživljaje prijatnih i neprijatnih iskustava, kao i za povezivanje događaja sa njihovim posledicama. Osnaženo emocionalno pamćenje pomaže nam da izbegavamo greške i potencijalne opasnosti. Kada je ovo pamćenje oslabljeno, ljudi postaju skloniji zaboravu negativnih iskustava, što može značajno uticati na donošenje odluka i opšte mentalno zdravlje.
Istraživači su identifikovali nedostatak vlakana kao ključni faktor u procesu slabljenja emocionalnog pamćenja. Vlakna su od suštinske važnosti za održavanje nivoa masne kiseline butirat u crevima, koja igra važnu ulogu u ravnoteži nivoa glukoze i pravilnom funkcionisanju imunoloških ćelija u mozgu. Kada se nivo butirata smanji, dolazi do promene u funkciji mikroglije, ćelija koje su odgovorne za održavanje zdravlja mozga i njegovu reakciju na različite stimuluse. Ove promene direktno utiču na sposobnost pamćenja i kognitivne funkcije.
Iako su ova istraživanja prvobitno sprovedena na životinjama, stručnjaci smatraju da su nalazi relevantni i za ljude. Dokazano je da vlakna imaju značajan uticaj na našu crevnu mikrobiotu, koja se često naziva „drugi mozak“ tela. Srećom, nije teško uneti dovoljnu količinu vlakana u svakodnevnu ishranu. Vlakna se nalaze u raznim namirnicama biljnog porekla i dolaze u rastvorljivim i nerastvorljivim oblicima.
Rastvorljiva vlakna imaju sposobnost da apsorbuju vodu i formiraju gel koji hrani crevne bakterije, dok nerastvorljiva vlakna prolaze kroz digestivni trakt netaknuta, čime se ubrzava prolazak hrane i doprinosi pravilnom funkcionisanju mikrobioma. Najbolji izvori vlakana uključuju mahunarke kao što su pasulj, sušeni grašak i sočivo, kao i mekinje, zrna poput ječma, kinoe, bulgura i smeđeg pirinča. Proizvodi od celog zrna, voće poput jabuka i krušaka sa korom, citrusno voće, bobičasto voće, povrće poput brokolija, karfiola i artičoka, kao i orašasti plodovi, takođe su bogati vlaknima.
Pravilnim izborom namirnica bogatih vlaknima, možemo značajno poboljšati kognitivne funkcije i emocionalno pamćenje. Čak i mala promena u ishrani može dovesti do pozitivnih rezultata u radu mozga, čime se potvrđuje važnost brige o ishrani za mentalno zdravlje. U svetu koji se suočava sa sve većim izazovima u pogledu mentalnog zdravlja, odabir pravih namirnica predstavlja jednostavan, ali efikasan način da se očuvaju kognitivne funkcije i poboljša kvalitet života.
