Poreč – Salmonela postaje sve veći problem u hrvatskom peradarstvu, a kako bi se suzbila ova bakterija, neophodna je saradnja peradara sa naučnicima, stručnjacima i nadležnim institucijama. Ovaj problem je istaknut na Peradarskim danima 2026., međunarodnom naučno-stručnom simpoziju koji se održava u Poreču.
Željko Gotštajn iz Zavoda za patologiju peradi Veterinarskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu naglasio je da zbog visoke prisutnosti salmonele u jatima iz zemalja iz kojih dolaze proizvodne životinje raste verovatnoća prenosa bakterije u Hrvatsku. Tokom 2024. i 2025. godine, Laboratorija za bakteriologiju Centra za peradarstvo Hrvatskog veterinarskog instituta je analizirala uzorke iz 5900 jata raznih kategorija peradi, pri čemu je u 277 slučajeva utvrđena salmonela. Najveća prisutnost bakterije zabeležena je u jatima konzumnih nosilica.
Salmonela se može uneti u jata konzumnih nosilica na različite načine, uključujući preko drugih ptica, kontaminiranu hranu, vodu, glodare, insekte, ljude, steljom i prašinom. Danijela Horvatek Tomić iz Zavoda za patologiju peradi istakla je da su najkritičnije tačke za kontaminaciju proizvodnog sistema od prvih dana života peradi valionice i zaražena roditeljska jata. Na farmi, neprikladno skladištenje hrane i sistemi napajanja, kao i nekontrolisani ulazak ljudi i opreme, predstavljaju dodatne rizike.
Horvatek Tomić je naglasila da je ključna kontrola na svim nivoima proizvodnje, od valionice do farme. U borbi protiv salmonele, smatra da je vakcinacija peradi među ključnim merama. Ova vakcinacija može pomoći u smanjenju broja inficiranih jedinki i tako doprineti sigurnosti prehrambenog lanca.
Peradarski dani 2026., najveći simpozijum o peradarstvu u Hrvatskoj, okupili su oko 300 naučnika, veterinara, peradara i stručnjaka iz sektora proizvodnje i prateće industrije iz 22 zemlje. Ovaj skup je prilika da se razmene iskustva i znanja o modernim metodama suzbijanja salmonele i unapređenju peradarske industrije.
Problematika salmonele u peradarskoj industriji nije samo lokalni, već i globalni izazov. Različite zemlje se suočavaju sa sličnim problemima, a razmena informacija i saradnja između država može biti od suštinskog značaja za rešavanje ovog pitanja. U tom smislu, organizovanje simpozijuma poput Peradarskih dana 2026. doprinosi jačanju saradnje i zajedničkom pristupu u borbi protiv salmonele.
Osim vakcinacije, stručnjaci ukazuju na potrebu za implementacijom strogih higijenskih mera i protokola na farmama. To uključuje redovno čišćenje i dezinfekciju objekata, kao i obezbeđivanje da se hrana i voda ne kontaminiraju. Takođe je važno obučiti osoblje o pravilnim praksama u radu sa peradi, čime se dodatno smanjuje rizik od širenja bakterija.
U zaključku, borba protiv salmonele u peradarstvu zahteva zajedničke napore svih aktera u industriji. Samo kroz saradnju između peradara, naučnika i relevantnih institucija moguće je stvoriti efikasne strategije za suzbijanje ove bakterije. Povećanje svesti o rizicima i primena naučno zasnovanih rešenja su ključni za očuvanje zdravlja peradi i bezbednosti hrane koju konzumiramo. Na taj način, hrvatsko peradarstvo može postati otpornije na izazove koji dolaze sa globalnog tržišta i očuvati svoju reputaciju kao proizvođača kvalitetnih i sigurnih prehrambenih proizvoda.
