Muž pokojne spisateljice Isidore Bjelice, ugledni dramaturg i profesor Nebojša Pajkić, prisustvovao je sahrani svog tasta, Dimitrija Bjelice, koja je održana 23. juna na Novom groblju u Beogradu. Ova tužna ceremonija okupila je članove porodice i bliske prijatelje, a Pajkić, koji se povukao iz javnosti nakon smrti svoje supruge, prvi put je viđen u javnosti posle gotovo tri godine.
Dimitrije Bjelica, poznati šahovski publicista i novinar, bio je značajna figura u svetu novinarstva i šaha, a njegov doprinos ovom polju nikada neće biti zaboravljen. Njegova sahrana bila je emotivna prilika za sve prisutne, a posebno za Pajkića i njegovu decu, koja su došla da pruže poslednji pozdrav.
Na sahranu su stigli i Pajkićevi unuci, Lav i Vila, koji su bili vidno potreseni. Obučeni u crninu, zajedno su sa dedom primali saučešće. U jednom trenutku, dočekali su stariju gospođu koja im se pridružila u kapeli, dodatno naglašavajući koliko su svi prisutni bili pogođeni gubitkom.
Nebojša Pajkić je na groblje došao sam, odeven u crno, sa crnim šeširom i naočarima za sunce koje su skrivale njegovo lice. U rukama je nosio sveću, simbol svetlosti i života, a zatim je seo na klupu ispred kapele, gde mu se pridružio sin Lav. Ovaj trenutak je bio emotivan podsjetnik na duboku vezu koja postoji između članova porodice u ovako teškim trenucima.
Na čelu povorke bio je Lav, koji je nosio krst i bio je vidno utučen. Njegova uloga u sahrani simbolizovala je generacijski prelaz i nastavak porodične tradicije, uprkos gubitku. Dimitrije Bjelica je bio otac Isidore Bjelice, a njegovo nasleđe živi kroz rad svoje ćerke, koja je takođe ostavila dubok trag u svetu književnosti i umetnosti.
Sahrana se održala u Aleji zaslužnih građana, gde su sahranjeni mnogi istaknuti ličnosti iz različitih oblasti, uključujući umetnost, nauku i sport. Ovaj deo groblja je posebno mesto za poštovanje i sećanje na one koji su ostavili neizbrisiv trag u društvu.
Dimitrije Bjelica je bio dugogodišnji član Udruženja novinara Srbije i svojim radom je doprineo razvoju medijske scene u zemlji. Njegova strast prema šahu i novinarstvu oblikovala je ne samo njegov život, već i živote mnogih drugih. Njegovo znanje i iskustvo ostavili su značajan uticaj na mlađe generacije novinara i šahista.
U ovakvim trenucima, porodica se okuplja kako bi pružila podršku jedni drugima. Pajkić i njegovi unuci su očigledno bili blisko povezani, deleći tugu i sećanje na preminulog. Ova podrška je ključna u procesima tugovanja i oporavka, jer porodica često postaje oslonac u najtežim trenucima.
Sahrana je takođe podsetila sve prisutne na prolaznost života i važnost čuvanja sećanja na one koje smo izgubili. Svi prisutni su imali priliku da se podsete na vrednosti koje je Dimitrije Bjelica zastupao tokom svog života, kao i na lekcije koje je prenosio na druge.
Ova tužna prilika je podstakla i razmišljanje o važnosti porodičnih veza i o tome kako se sećamo naših najbližih. Svaka sahrana je više od oproštaja; to je trenutak kada se okupljamo da proslavimo živote onih koje volimo, a ujedno i da se podsetimo na našu sopstvenu prolaznost.
U svetu koji se brzo menja, gubici poput ovog nas podsećaju na to koliko je važno ceniti trenutke provedene sa voljenima, kao i da se prisetimo njihovih dostignuća i uticaja na naš život. Dimitrije Bjelica će ostati u sećanju svih koji su ga poznavali i cenili njegov rad i doprinos društvu.
