U Boru i Majdanpeku je obeležen Svetski dan šuma sadnjom 2.000 sadnica crnog bagrema. Ova akcija je deo ekološkog projekta pod nazivom „Budi onaj koji ume da sačuva šume“, koji ima za cilj da poboljša stanje šuma i doprinese očuvanju životne sredine. U pošumljavanju su učestvovali učenici Ekonomsko-trgovinske i Tehničke škole, kao i predstavnici lokalnog pčelarskog udruženja „Albina“.
Akciju su sprovele kompanije Srbija Ziđin Koper u saradnji sa šest obrazovnih ustanova i više od 150 učenika. Ova saradnja ukazuje na važnost uključivanja mladih u ekološke projekte i podizanje svesti o zaštiti prirode. Učenici su imali priliku da ne samo učestvuju u sadnji drveća, već i da nauče više o važnosti šuma i njihovoj ulozi u očuvanju ekosistema.
Sadnice crnog bagrema su posađene na starom odlagalištu rudničke jalovine „Visoki planiri“ u Boru i na brani pet flotacijskog jalovišta „Valja fundata“ u Majdanpeku. Ova mesta su odabrana zbog svoje degradacije, a sadnja drveća će doprineti obnovi tih površina. Bagrem je odabran kao medonosno drvo, što je od velikog značaja za pčele i lokalnu pčelarsku zajednicu.
Saša Milanović iz pčelarskog udruženja „Albina“ istakao je značaj bagrema za pčelarstvo, navodeći da ovo drvo pruža nektar koji je ključan za pčele. Pored toga, bagrem ima brojne ekološke prednosti, uključujući proizvodnju kiseonika i vezivanje zemljišta, što pomaže u sprečavanju erozije. Drveće takođe pruža prirodnu zaštitu od vetrova koji nose prašinu, a opalo lišće obogaćuje tlo.
Milica Urošević, učenica Ekonomsko-trgovinske škole, izjavila je da će zahvaljujući ovoj akciji, Bor za 20 godina izgledati drugačije. Njena izjava ukazuje na dugoročne ciljeve pošumljavanja, koji ne uključuju samo trenutne koristi, već i stvaranje boljeg okruženja za buduće generacije. Ova akcija je primer kako zajednica može da se ujedini u cilju zaštite prirode i unapređenja kvaliteta života.
Osim ekoloških koristi, ovakve akcije promoviraju i zajedništvo i saradnju među različitim grupama u društvu. Učenici su imali priliku da se upoznaju sa lokalnim pčelarima, što može doprineti razvoju njihovih interesovanja i potencijalnih budućih karijera u oblasti ekologije i poljoprivrede. Takođe, saradnja između obrazovnih ustanova i privrednih subjekata može povećati svest o ekološkim pitanjima i motivisati mlade ljude da se aktivno uključe u očuvanje prirode.
Pošumljavanje je važno i sa stanovišta klimatskih promena, jer drveće apsorbuje ugljen-dioksid iz atmosfere, čime se smanjuje efekat staklene bašte. Ova akcija u Boru i Majdanpeku predstavlja mali, ali značajan korak ka održivijem razvoju i očuvanju ekosistema. U svetlu globalnih ekoloških izazova, svaka inicijativa koja se bavi pošumljavanjem i zaštitom šuma može imati dugoročne pozitivne efekte.
S obzirom na sve veće izazove sa kojima se suočava životna sredina, ovakve akcije su ključne za budućnost našeg planeta. Uključivanje mladih u ekološke projekte ne samo da doprinosi očuvanju prirode, već i jača svest o važnosti održivog razvoja. Pored toga, ovakvi projekti mogu inspirisati druge zajednice da se uključe u slične akcije, čime se širi pozitivna praksa i osnažuje ekološka svest u čitavom društvu.
U zaključku, pošumljavanje u Boru i Majdanpeku je značajan korak ka očuvanju životne sredine i jačanju zajednice. Ova akcija ne samo da poboljšava stanje degradiranih površina, već i stvara bolje uslove za pčelarstvo i doprinosi borbi protiv klimatskih promena. Učenje o prirodi i aktivno učešće mladih u ovim akcijama je ključ za održivu budućnost.
