Izraelski premijer Benjamin Netanjahu nedavno je ponovio svoj stav o potrebi promene režima u Iranu, sugerišući da trenutni rat može olakšati proces normalizacije odnosa između Izraela i arapskih država. U intervjuu za TV Kanal 14, Netanjahu je rekao da ovu promenu gleda iz istorijske perspektive, citirajući car Kir, koji je oslobodio Jevreje, i ističući da izraelska država može pomoći u oslobađanju Persijanaca. Ipak, naglasio je da sami Iranci moraju ustati protiv svog režima, dok Izrael stvara uslove za to.
Tokom intervjua, Netanjahu je izneo kontroverznu tvrdnju da „80 odsto Iranaca mrzi svoju vladu“, ali nije pružio nikakve dokaze koji bi potkrepili ovu izjavu. On je iranskog vrhovnog vođu, ajatolaha Alija Hamneija, nazvao „modernim Hitlerom“ i potvrdio da Izrael planira da uništi „veći broj iranskih režimskih objekata“ u okviru svojih vojnih operacija.
Premijer Netanjahu veruje da je trenutni rat značajan prelomni trenutak za Bliski istok, dodajući da će se u regionu stvoriti nova stvarnost kakva do sada nije viđena. „Videćemo drugačiji Bliski istok, stvarnost kakvu do sada nismo videli. Pretnja s kojom se sada suočavamo je Iran. Ili mi, ili oni,“ rekao je on. Takođe je izrazio uverenje da će rezultat ovog rata dodatno otvoriti arapski svet prema Izraelu.
Ove izjave dolaze u kontekstu sve napetije situacije na Bliskom istoku, gde se sukobi između Izraela i raznih arapskih i iranskih frakcija nastavljaju. U poslednjih nekoliko godina, Izrael je postigao sporazume o normalizaciji odnosa sa nekoliko arapskih zemalja, uključujući UAE i Bahrein, što je dovelo do promene u regionalnoj dinamici. Netanjahu veruje da će trenutni sukobi dodatno podstaknuti arapske države da se zbliže sa Izraelom, posebno u svetlu zajedničkog neprijatelja u Iranu.
Iran, s druge strane, smatra se ključnim igračem u regionu i podržava različite grupe u Libanu, Siriji, Iraku i Jemenu. Teheran je često kritikovan zbog svojih vojnih ambicija i podrške terorističkim organizacijama, što je dodatno pogoršalo odnose sa Izraelom i njegovim saveznicima.
U ovom kontekstu, Netanjahuove izjave o promeni režima u Iranu i njegovim planovima za vojnu akciju izazivaju zabrinutost kod mnogih analitičara i političara. Kritičari ukazuju na to da bi bilo kakva vojna akcija mogla dovesti do eskalacije sukoba i dodatnog nasilja u regionu.
S obzirom na sve ove faktore, važno je pratiti kako će se situacija dalje razvijati. Izraelska vojska je već preduzela niz napada na iranske ciljeve u Siriji, a postoji zabrinutost da bi sukob mogao da se proširi na druge delove Bliskog istoka.
Na kraju, Netanjahuove tvrdnje i ambicije za promenu režima u Teheranu ukazuju na to da se Geopolitička slika Bliskog istoka i dalje menja. Mnogi se pitaju kakve će posledice imati trenutni sukobi na budućnost ovog većinom nestabilnog regiona. U svetlu ovih događaja, jasno je da je situacija na Bliskom istoku daleko od rešenja, a tenzije između Izraela, Irana i arapskih država samo se povećavaju.
U tom smislu, budućnost Bliskog istoka ostaje neizvesna, a pitanje stabilnosti i mira u regionu postaje sve složenije. Izrael će, čini se, nastaviti da igra aktivnu ulogu u oblikovanju regionalne politike, dok će se suočavati s brojnim izazovima koji dolaze iz Irana i drugih susednih zemalja.
