Sjedinjene Američke Države su 12. septembra 2025. godine obustavile planirani strateški dijalog sa Prištinom na neodređeno vreme. Ambasada SAD u Prištini je navela da su postupci privremenog premijera Albina Kurtija doprineli povećanju tenzija i nestabilnosti u regionu, što otežava produktivnu saradnju između SAD i tzv. Kosova. Ovaj dijalog je trebao da služi kao forum za razgovore o ključnim pitanjima, uključujući odbranu, bezbednost, ekonomsku saradnju, zaštitu životne sredine i energetiku.
U zvaničnom saopštenju ambasade, ističe se zabrinutost zbog poteza vlade Kosova koji su, kako je navedeno, otežali sposobnost za produktivan rad na zajedničkim prioritetima. Odluka o obustavi dijaloga može imati dalekosežne posledice po odnose između SAD i Prištine, posebno u svetlu ranijih upozorenja iz Vašingtona o potrebama za boljim upravljanjem i stabilnošću.
Branko Branković, karijerni diplomata, komentariše da ova odluka nije iznenađenje, s obzirom na to da američka administracija, pod vođstvom Donalda Trampa, pokušava da preuzme kontrolu nad kriznim žarištima u svetu. Po njemu, potezi Kurtija, uključujući vojne sporazume sa Hrvatskom i Albanijom, doprinose stvaranju tenzija koje su izazvale ovakvu reakciju SAD. Branković naglašava da bi eventualno povlačenje američkog priznanja Kosova bilo dramatičan potez, koji se trenutno ne može očekivati.
Prema njegovim rečima, ključna pitanja će biti kako će se ponašati albanski lobi u SAD-u i kako će to uticati na odnose između Trampove administracije i Prištine. Takođe, ukazuje na to da će ovaj potez SAD naterati evropske diplomate da se direktno obrate Trampu za objašnjenje, što može izazvati dodatne tenzije.
Ognjen Gogić, politikolog, sagledava ovu situaciju kao signal preispitivanja američke podrške Prištini, posebno u svetlu Kurtijevih izjava protiv ustavnog suda. Strateški dijalog, koji je bio planiran kao formalizacija saradnje između SAD i Kosova, sada je na neodređeno vreme odložen, što simbolizuje ozbiljan problem u odnosima.
Gogić takođe naglašava da ova odluka može značiti širi strateški pomak u američkoj spoljnoj politici prema Kosovu. Očekuje se da će biti značajnih promena na Kosovu, kako unutar samog društva, tako i u kontekstu predstojećih lokalnih izbora. Srbi bi mogli iskoristiti ovu situaciju da se bolje pozicioniraju, dok Albanci suočavaju sa unutrašnjim problemima.
Milovan Drecun, predsednik Odbora Skupštine za odbranu i unutrašnje poslove, smatra da ova odluka nosi lične poruke Trampove administracije prema Kurtiju, ocenjivši ga kao nepouzdanog partnera. On ističe da će SAD nastaviti da insistiraju na priznanju Kosova, ali se čini da su nezadovoljni trenutnim ponašanjem Kurtija, koje smatraju štetnim za njihove interese.
Ova situacija takođe ukazuje na to da će se SAD i dalje truditi da zadrže vojnu kontrolu nad Kosovom, što je ključno za njihovu spoljnu politiku na Balkanu. Drecun naglašava da je vojska ključni faktor u formiranju američke spoljnoj politike, te da se ne očekuje povlačenje američkih snaga sa Kosova u bliskoj budućnosti.
U zaključku, odluka SAD o obustavi strateškog dijaloga sa Prištinom može izazvati značajne promene u regionu, sa potencijalom za dalju destabilizaciju. Ova situacija zahteva pažljivo praćenje i analizu, kako bi se razumele sve posledice koje će proizaći iz trenutnih tenzija između Prištine i Vašingtona.
