Sjedinjene Američke Države i Saudijska Arabija postigle su istorijski sporazum koji omogućava korišćenje američkih tehnologija i stručnjaka za razvoj civilnog nuklearnog programa u Saudijskoj Arabiji. Ovaj dogovor izaziva zabrinutost širom Bliskog Istoka, ali i među političarima u Vašingtonu. Bivši predsednik Donald Tramp je na društvenim mrežama naznačio da će sporazum biti odobren, ali uz uslov da Saudijska Arabija pristupi Avramovim sporazumima, koji podrazumevaju normalizaciju odnosa sa Izraelom.
Sporazum, koji traje 30 godina, ima za cilj da zadovolji „energetske potrebe“ Saudijske Arabije, kako navodi američki ministar energetike Kris Rajt. Saudijska Arabija planira da koristi nuklearnu energiju za proizvodnju dela svoje električne energije, oslobađajući time veće količine nafte za izvoz, što bi rezultiralo povećanjem prihoda od prodaje na svetskom tržištu. Ovaj sporazum bi američkim kompanijama omogućio ključnu ulogu u razvoju saudijske nuklearne infrastrukture, dok bi istovremeno ograničio uticaj zemalja poput Kine i Rusije.
Vrednost sporazuma se procenjuje na desetine milijardi dolara i predstavlja nastavak plana koji je započet tokom administracije Džoa Bajdena. Ovaj plan je prvobitno uključivao uslov za uspostavljanje diplomatskih odnosa između Saudijske Arabije i Izraela, ali je napad Hamasa 7. oktobra i dugotrajni sukobi u Gazi poremetili mogućnost normalizacije odnosa.
Jedno od ključnih pitanja u vezi sa ovim sporazumom je da li će Saudijska Arabija dobiti pravo na samostalno obogaćivanje uranijuma. Postoji mogućnost izgradnje postrojenja za obogaćivanje uranijuma, ali bi to zavisilo od zajedničke studije SAD i Saudijske Arabije koja treba da utvrdi potrebu za takvim postrojenjem. Ova studija će trajati dve godine, što znači da bi konačna odluka mogla pripasti nasledniku Donalda Trampa.
Mnoge zemlje koje imaju razvijene nuklearne programe ne obogaćuju uranijum same, već ga uvoze. Proces obogaćivanja uranijuma može omogućiti proizvodnju visoko obogaćenog uranijuma, koji se koristi za izradu nuklearnog oružja. SAD bi trebalo da imaju nadzor nad obogaćenim uranijumom i iskorišćenim nuklearnim gorivom kako bi sprečile njihovo korišćenje za pravljenje bombe.
Sporazum je kontroverzan zbog strahova da bi mogao omogućiti Saudijskoj Arabiji razvoj sopstvenog nuklearnog oružja, posebno ukoliko njen regionalni rival Iran dođe do sličnog naoružanja. Američki državni sekretar Marko Rubio je izjavio da SAD neće sklopiti sporazum koji bi povećao rizik od širenja nuklearnog oružja, dok je Trampova administracija potpisala sporazum zajedno sa „bilateralnim sporazumom o zaštitnim merama“ koji bi obezbedio odgovarajući nadzor.
Međutim, stručnjaci su zabrinuti da novi sporazum ne sadrži iste mehanizme kontrole kao prethodni nuklearni sporazumi. Saudijska Arabija navodno neće biti podvrgnuta najstrožim oblicima nadzora Međunarodne agencije za atomsku energiju. U prethodnom sporazumu sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, UAE su se obavezale da neće obogaćivati uranijum, postavljajući tako „zlatni standard“ za zemlje koje žele razviti nuklearnu energetiku. Sporazum sa Saudijskom Arabijom, međutim, ne uključuje ovu ključnu odredbu.
Protivnici sporazuma upozoravaju da bi davanje Saudijskoj Arabiji mogućnosti da razvije sopstveni nuklearni program moglo pokrenuti trku u naoružanju na Bliskom Istoku. Izrael, za koji se veruje da poseduje tajni nuklearni arsenal, izrazio je zabrinutost da bi sporazum mogao izazvati regionalnu trku u nuklearnom naoružanju. Slične bojazni izneli su i demokratski članovi američkog Kongresa, koji smatraju da bi sporazum mogao obeshrabriti Iran da ograniči svoj program.
Iako opozicija postoji, teško je očekivati da će Kongres moći da blokira sporazum. Da bi sporazum bio zaustavljen, Kongres bi morao da obezbedi dvotrećinsku većinu kako bi nadjačao eventualni predsednički veto. U svetlu ovih izazova, budućnost nuklearnog programa Saudijske Arabije i njegovih potencijalnih implikacija za regionalnu i globalnu bezbednost ostaje neizvesna.
