Ruža u ovoj priči postala je simbol ljubavi, sećanja i trajnosti života. Na najhladniji dan od početka godine, jutros me je dočekala procvetala ruža u bašti. Jarke, crvene boje, kao kontrast belini snega koji je napadao oko nje, prkosila je debelom minusu i pored svoje nežne strukture. Ove reči izrekla je moja baka, pozivajući me da se i sama uverim u taj prizor. Za nju, to je bio znak, simbol i sećanje na nekog koga je izgubila.
Na Novom Beogradu, u bašti moje bake, jedna ruža odolela je mrazu i stidljivo izmilela iz beline snega. U neverici smo je obe gledale, znajući kakvu simboliku ovaj cvet ima za nju. Za moju baku, Beograđanku, čija je ruža procvetala ispod terase, ovo je bio i tužan i srećan trenutak. Njen pokojni suprug, moj deka, brižljivo je uzgajao ruže, a svaki put kad vidi taj cvet, seti se njega. Tako je bilo i sada.
Iskoristila sam ovaj jedinstven trenutak da ružu fotografišem, a s tim se složila i moja baka. Setno gledajući u cvet, prisetila se nekih prošlih, srećnijih vremena. Za nju, ruža je bila podsetnik da sećanja na najmilije nisu samo u nama; žive i kroz sve ono što nas okružuje, a čemu su oni udahnuli život.
U Srbiji je danas osvanuo najhladniji dan od početka godine, sa izmerenih -17 stepeni. Dok su se temperature spuštale, priroda je pokazala svoju snagu. U takvim uslovima, procvetala ruža u snegu nije bila samo retkost, već i simbol nade. Iako je zima prekrila sve, ona je ostala tu, da podseća na ljubav i lepotu koja je postojala, i koja će večno ostati u srcima onih koji su voleli.
Kao što ruža simbolizuje ljubav, tako i slike koje smo zabeležile govore o trajnosti sećanja. Svaka latica, svaki miris, svaka boja, podseća na prošlost, na srećne trenutke koje smo delili sa voljenima. Dok je zima obavijala svet belim plaštem, ruža je ostala simbol otpora i snage.
Mnogi će se setiti svojih dragih kada vide cvetove u proleće, a ova ruža nosi posebno značenje za moju baku. Ona predstavlja ne samo sećanje na njenog supruga, već i simbol nade i lepote koja može da procveta čak i u najtežim uslovima. Kako je dan odmicao, sunce je počelo da se pojavljuje, a snežne pahulje su se toplo sklonile pred njegovim zracima. Ruža je blistala u novom svetlu, kao da je želela da pokaže da život uvek pronađe način da se izbori za sebe.
U svetu gde su gubici deo svakodnevice, ovakvi trenuci su dragoceni. Oni nas podsećaju da, iako su naši voljeni otišli, njihova sećanja žive kroz nas. Ruža, koja je procvetala u najhladnijem danu, postala je simbol ljubavi koja nikada ne umire. Bez obzira na to koliko zima bila surova, ljubav i sećanje pronađu svoj put.
Baka je ponosno gledala u ružu, dok je sunce polako obasjavalo njen vrt. „Ovo je znak da ljubav nikada ne umire,“ rekla je, a ja sam osetila kako me obuzima toplina. U tom trenutku, znala sam da će sećanje na mog deku uvek biti sa nama, kao što će i ova ruža zauvek ostati u našem srcu.
Dok se zima povlači, a proleće dolazi, nadamo se da će sa sobom doneti nova sećanja i nove ruže. U svakom cvetu, u svakoj boji, u svakom mirisu, nosimo svoja sećanja, a ljubav će zauvek ostati naša snaga.
