Patrijarh moskovski i sve Rusije, Kiril, nedavno je izneo stav o potrebi zakonske zabrane nepristojnog jezika na javnim mestima. Ovaj poziv je iznet tokom skupa u Savetu Ruske Federacije, a preneli su ga ruski mediji, uključujući agenciju RIA Novosti. Prema rečima patrijarha, nepristojno izražavanje postalo je raširena pojava u društvu, prodrlo je u svakodnevni govor, kako odraslih, tako i dece, a takođe se može čuti i u medijima i na internetu.
U svom obraćanju, Kiril je naglasio da je epidemija nepristojnog jezika postala ozbiljan problem koji zahvata različite aspekte svakodnevnog života. Ovaj problem ne tiče se samo pojedinaca, već i celokupnog društva, jer psovanje i vulgarnost utiču na način na koji se ljudi međusobno komuniciraju. Patrijarh je izrazio zabrinutost da se nepristojan jezik, koji bi trebao biti neprihvatljiv u civilizovanom društvu, sve više normalizuje i prihvata.
Kiril nije prvi put govorio o ovoj temi. Ranije je ukazivao na to da je jezik odraz moralnih vrednosti jednog društva i da bi se trebalo boriti protiv negativnih pojava koje mogu imati dugoročne posledice. On smatra da bi zakonodavci trebali da razmotre mogućnost uvođenja propisa koji bi zabranili upotrebu nepristojnog jezika u javnosti, što bi moglo doprineti stvaranju kulturnijeg i pristojnijeg okruženja.
Ova inicijativa dolazi u vreme kada se u Rusiji, ali i širom sveta, sve više govori o važnosti jezika i komunikacije. U digitalnoj eri, gde su društvene mreže i internet postali ključni alat za komunikaciju, posebno među mladima, nepristojni jezik se često koristi kao način izražavanja, što može imati negativne posledice na način na koji se mladi ljudi odnose prema jedni drugima i prema društvu u celini.
U tom kontekstu, patrijarh Kiril je istakao da je važno da se vaspitavaju nove generacije, koje će u budućnosti biti sposobne da se izražavaju na kulturan način. On veruje da bi uvođenje zakonske zabrane moglo da podstakne ljude da razmišljaju o svom jeziku i načinu izražavanja, a time i o svojim ponašanjima.
S obzirom na sveprisutnost nepristojnog jezika u svakodnevnom životu, pitanje je kako bi se takva zabrana mogla implementirati. Kritičari ovog predloga ukazuju na to da bi zakonska regulativa mogla izazvati brojne kontroverze i potencijalno kršenje slobode govora. Mnogi se pitaju ko bi bio ovlašćen da odlučuje šta je nepristojno, a šta nije, i kako bi se takvi zakoni sprovodili na terenu.
Pored toga, postoji i zabrinutost da bi ovakve mere mogle dodatno stigmatizovati određene grupe u društvu, posebno mlade, koji se često koriste uličnim jezikom kao oblikom identiteta. U tom smislu, važno je pronaći ravnotežu između očuvanja pristojnosti u javnoj komunikaciji i zaštite slobode izražavanja.
Patrijarh Kiril se, međutim, ne predaje pred izazovima. Njegova poruka je jasna: nepristojan jezik ne bi trebao da ima mesto u civilizovanom društvu. On poziva na zajednički napor svih članova društva, uključujući zakonodavce, učitelje i roditelje, da se bore protiv ove pošasti. U tom smislu, njegov poziv na zakonsku zabranu nepristojnog jezika može se posmatrati kao deo šireg pokreta za unapređenje društvenih normi i vrednosti u Rusiji.
Na kraju, možemo zaključiti da je pitanje jezika i načina izražavanja od suštinskog značaja za svako društvo. Bez obzira na to da li će se zakonska zabrana nepristojnog jezika realizovati ili ne, razgovor o ovoj temi je svakako važan i neophodan kako bi se osiguralo da se u budućnosti stvara društvo koje će se temeljiti na poštovanju, kulturi i međusobnom razumevanju.
