U savremenom svetu tehnologije, veštačka inteligencija (AI) preuzima sve značajniju ulogu u obrazovanju i razvoju dece. Iako su sistemi poput ChatGPT-a sposobni da pruže korisne informacije i pomoć u učenju, akademik Vladislav Lektorski iz Ruske akademije nauka upozorava na potencijalne negativne posledice korišćenja ovih tehnologija. Prema njegovim rečima, deca koja se oslanjaju na AI alate mogu izgubiti sposobnost kritičkog razmišljanja i postati sklona prihvatanju netačnih informacija, poput tvrdnje da je 2 puta 2 jednako 5.
U tom kontekstu, Lektorski naglašava da upotreba AI može uticati na kognitivne sposobnosti kod dece. On ističe da deca koja se previše oslanjaju na AI tehnologije mogu prestati da razvijaju svoje analitičke veštine, što može dovesti do ozbiljnih problema u njihovom obrazovanju i sposobnosti donošenja odluka. U svetu gde se informacije brzo menjaju i gde je lako doći do netačnih podataka, kritičko razmišljanje postaje ključno za razumevanje stvarnosti.
Jedan od glavnih problema je što deca, kada koriste AI alate, mogu postati manje motivisana da istražuju i uče samostalno. Umesto da postavljaju pitanja i traže odgovore, oni se oslanjaju na AI da im pruži gotove odgovore. Ova pasivnost može negativno uticati na razvoj njihovih kognitivnih veština, kao što su rešavanje problema i kreativno razmišljanje. Kada deca ne praktikuju aktivno učenje, postaju manje sposobna da analiziraju informacije i izvode zaključke na osnovu svojih saznanja.
Osim toga, Lektorski upozorava na opasnost od širenja dezinformacija. U doba interneta, gde je lako doći do netačnih informacija, deca koja koriste AI alate mogu lako povjerovati u lažne tvrdnje. Uzimajući u obzir da AI može generisati sadržaj koji zvuči uverljivo, postoji rizik da će deca prihvatiti takve informacije bez kritičke analize. Ovo ne vodi samo ka pogrešnim saznanjima, već može imati i šire socijalne posledice, kao što su širenje predrasuda i netačnih informacija u društvu.
Lektorski takođe naglašava da je važno da roditelji i nastavnici budu svesni ovih potencijalnih problema i da aktivno rade na razvoju kritičkog razmišljanja kod dece. Umesto da se potpuno oslanjaju na AI alate, oni bi trebalo da podstiču decu da istražuju, postavljaju pitanja i samostalno donose zaključke. To može uključivati aktivnosti poput debata, istraživačkih projekata i kreativnog pisanja, koje podstiču aktivno učenje i kritičko razmišljanje.
Pored toga, važno je razvijati obrazovne kurseve koji uključuju i veštine medijske pismenosti, kako bi deca naučila kako da prepoznaju pouzdane izvore informacija. U svetu gde je dostupnost informacija gotovo neograničena, sposobnost da se razlikuju tačne informacije od lažnih postaje sve važnija. Uvođenjem ovakvih kurseva u obrazovni sistem, deca će biti bolje opremljena da se suoče sa izazovima koje donosi era digitalizacije.
S obzirom na brz razvoj veštačke inteligencije, važno je da se društvo prilagodi novim tehnologijama, ali i da se postavi etička pitanja o njihovoj primeni. Deca su budućnost društva i važno je da im se pruže alati i znanja koja će im omogućiti da postanu kritički mislioci i odgovorni korisnici tehnologije. Na taj način, možemo osigurati da veštačka inteligencija bude korišćena kao alat za unapređenje obrazovanja, a ne kao zamena za aktivno učenje i razvoj kognitivnih veština.
U zaključku, korišćenje AI alata poput ChatGPT-a može doneti mnoge koristi, ali je važno biti oprezan i svestran u njihovoj upotrebi. Kritičko razmišljanje, aktivno učenje i medijska pismenost su ključni elementi koje treba razvijati kod dece kako bi se osiguralo da budu sposobna da se suoče sa izazovima savremenog sveta. Samo tako možemo iskoristiti potencijal veštačke inteligencije na pozitivan način.
