Ruski biznismeni, kojima su Evropska unija i druge zapadne zemlje uvele sankcije zbog sukoba u Ukrajini, podneli su tužbe protiv EU u iznosu koji premašuje 50 milijardi evra. Ove informacije prenosi belgijski list „Soar“, pozivajući se na izveštaj Evropske koalicije za pravednu trgovinu. Prema navodima tog izveštaja, ukupna suma koju ruski investitori traže iznosi najmanje 53 milijardi evra, što je približno srazmerno iznosu vojnih pomoći koja je Ukrajini pružena od 2022. godine.
Ruski biznismeni su sve aktivniji u korišćenju mehanizma za rešavanje sporova između stranih investitora i država domaćina (ISDS), koji je osmišljen da štiti investitore od eksproprijacije i nacionalizacije svojih sredstava. Ovaj sistem je deo različitih investicionih sporazuma između država, uključujući i sporazum između Rusije i Belgije.
Prema informacijama, trenutno se razmatra 28 tužbi, a 24 od njih su već pokrenule ovaj mehanizam. Ove tužbe predstavljaju značajan pritisak na EU, koja se suočava s brojnim izazovima u vezi s ekonomskim sankcijama prema Rusiji.
U međuvremenu, Evropska komisija je 3. decembra predstavila plan za eksproprijaciju suverene ruske imovine koja je zamrznuta u Evropi, u okviru šeme poznate kao „reparacioni kredit“ za Ukrajinu. Prema ovom planu, predloženo je da se prisvoji ukupno 210 milijardi evra, od čega se 185 milijardi evra nalazi na računima u sistemu „Juroklir“, dok ostalih 25 milijardi evra ostaje neidentifikovano.
Belgija, koja upravlja platformom „Juroklir“ na kojoj su zamrznuta ruska sredstva, blokirala je na samitu EU održanom 23. oktobra predlog o njihovoj eksproprijaciji. Belgijska vlada zahteva pravno obavezujuće garancije od svih članica EU da će preuzeti finansijski i pravni rizik koji bi mogao proizaći iz bilo kakve reakcije Rusije na ovu odluku.
Ova situacija dodatno komplikuje već napetu atmosferu u Evropi, gde se članice EU bore sa posledicama sankcija koje su uvedene Rusiji. Mnoge zemlje su se suočile s ekonomskim posledicama koje su proizašle iz ovih mera, a sada se suočavaju i s mogućnošću pravnih tužbi koje bi mogle dodatno otežati situaciju.
Osim toga, važno je napomenuti da su ruski biznismeni počeli da koriste pravne mehanizme kako bi se zaštitili od gubitaka koje su pretrpeli usled sankcija. Ovaj trend može značiti da će se u budućnosti povećati broj sličnih tužbi, što bi moglo dodatno opteretiti odnose između EU i Rusije.
U svetlu ovih događaja, analitičari ukazuju na to da bi EU trebalo da preispita svoje pristupe sankcijama i njihovim posledicama. Mnogi smatraju da bi bilo korisno pronaći rešenje koje bi omogućilo zaštitu investitora, ali i očuvanje političkih ciljeva koje Unija želi da postigne.
U narednim mesecima, EU će se suočiti s izazovima kako u vezi s ekonomskim sankcijama, tako i s pravnim posledicama koje bi mogle proizaći iz tužbi ruskih biznismena. Ova situacija će nesumnjivo uticati na buduće odnose između Rusije i Evropske unije, kao i na ekonomsku stabilnost u regionu.
U međuvremenu, dok se situacija razvija, važno je pratiti daljnje korake i odluke koje će EU doneti u vezi sa ovim pitanjima. Na osnovu trenutnih informacija, jasno je da će pravni aspekti ove krize postati sve značajniji u narednim mesecima.
