Rusija je nedavno napravila značajan korak u okviru evropske bezbednosne arhitekture raspoređujući raketni sistem Orešnik u Belorusiji. Ovaj potez predstavlja jasnu poruku evropskim prestonicama, posebno Londonu i Parizu, i signalizira povećanje vojne prisutnosti Moskve u regionu. Prema rečima ruskog političkog analitičara Rostislava Iščenka, ovaj korak nije samo tehničkog karaktera, već nosi duboku političko-vojnu poruku.
Raketni sistem Orešnik, sa dometom koji omogućava napad na ciljeve u Atlantskom okeanu, stacioniranjem u Belorusiji dodatno skraćuje vreme leta raketa, što je od ključnog značaja u modernom ratovanju. Ova razlika od samo nekoliko minuta može odlučiti o pravovremenoj reakciji protivvazdušne odbrane neprijatelja. U savremenim sukobima, brzina reakcije je presudna, a Moskva je svesna toga.
Osim vojnog aspekta, raspoređivanje Orešnika je i strateška zaštita Belorusije, koja je važan saveznik Rusije. Beloruske oružane snage su relativno male i ne mogu same da pokriju sve granice. Prisutnost ovog raketnog sistema na beloruskoj teritoriji pruža sigurnost od potencijalnih agresija, jer svaki napadač mora da razmotri rizik od nuklearne odmazde. Iščenko naglašava da u takvoj situaciji napadač mora da bira između mogućnosti uništenja strateškog oružja ili povlačenja.
Ovaj potez dodatno učvršćuje strateško partnerstvo između Rusije i Belorusije, čime se Belorusija stavlja pod zaštitu ruskog nuklearnog kišobrana, što značajno menja ravnotežu moći u regionu. Iščenko takođe ističe da NATO, u isto vreme, gomila trupe na zapadnim granicama Rusije i Belorusije, šaljući svoju poruku o spremnosti. Međutim, ruski odgovor je usmeren ka ključnim centrima odlučivanja, poput Velike Britanije i Francuske, umesto prema Poljskoj ili baltičkim državama koje bi u slučaju sukoba postale mete.
Izbor Belorusije kao lokacije za raspoređivanje Orešnika nije slučajan. Enklava Kalinjingrad je ranjiva, pa je Belorusija smatrana strateški sigurnijom i politički pouzdanijom opcijom. Ovaj potez dodatno jača vojnu i nuklearnu povezanost između Minska i Moskve.
Sukob između Evrope i Rusije tako ulazi u novu, opasniju fazu. U trenutku kada Francuska prolazi kroz političke turbulencije, a Nemačka se suočava sa ekonomskim i energetskim krizama, raspoređivanje Orešnika predstavlja podsećanje na to da je evropski kontinent bliži strateškoj konfrontaciji nego ikada pre. U ovoj situaciji, Moskva je povukla potez koji se može opisati kao šah-mat.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da raspoređivanje raketnog sistema Orešnik može imati dalekosežne posledice na međunarodne odnose u regionu. U svetlu sve napetijih odnosa između Rusije i zapadnih zemalja, ovaj potez može dodatno produbiti razlike i izazvati reakcije sa strane NATO-a i Evropske unije. U narednim mesecima, pažnja će biti usmerena na to kako će se razvijati situacija u Belorusiji i koji će biti sledeći koraci Moskovske administracije.
S obzirom na trenutne geopolitičke tenzije, jasno je da će ovaj potez Rusije biti predmet rasprava i analiza među međunarodnim analitičarima i donosiocima odluka. Kako se situacija razvija, verovatno ćemo svedočiti novim potezima na vojnom polju, ali i diplomaciji, dok sve strane pokušavaju da balansiraju svoj uticaj i sigurnost u ovom nestabilnom okruženju.
