NJUJORK – Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je tokom nedavne sednice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku izneo ozbiljne optužbe protiv Rusije, ističući da kao članica Saveta bezbednosti UN, Rusija bez posledica produžava trajanje ratnog sukoba u Evropi, koji je najveći nakon Drugog svetskog rata. Zelenski je naglasio da Rusija koristi svoje pravo veta kako bi „kupila uticaj“ i time „na čekanju“ držala mir.
Zelenski je ukazao na ulogu Kine, opisavši je kao „moćnu naciju na koju se Rusija u potpunosti oslanja“. On je istakao da bi, bez podrške Kine, Putinova Rusija bila „ništavna“, i kritizovao kinesku distancu u pregovorima o miru. Prema njegovim rečima, Kina bi trebala da bude aktivnija u promovisanju mira, umesto da ostaje tiha i pasivna.
Tokom svog govora, Zelenski je takođe razgovarao o svom sastanku sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država, Donaldom Trampom, s kojim je razmenio ideje kako da se postigne mir. Izrazio je zahvalnost na sastanku, naglašavajući da Moskva obraća pažnju na američke poteze i da se plaši američke moći, što bi moglo da utiče na njen pristup pregovorima.
U međuvremenu, američki državni sekretar Marko Rubio je izjavio da Tramp i njegova administracija razmatraju različite opcije ukoliko Rusija ne pristane na mirno rešenje sukoba u Ukrajini. Rubio je pohvalio Trampovo „izvanredno strpljenje“, ali je upozorio da trenutna situacija može da eskalira. Prema njegovim rečima, Tramp je otvoren za nametanje dodatnih ekonomskih sankcija Rusiji, kao i mogućnost prodaje dodatnog odbrambenog oružja Ukrajini.
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku Kaja Kalas takođe je pohvalila Trampove izjave o Ukrajini, naglašavajući da su njegovi stavovi pozitivno prihvaćeni od strane evropskih lidera. Kalas je istakla da je važno da se prestane sa kupovinom ruske energije i da Ukrajina mora pobediti u ratu.
S druge strane, prvi zamenik stalnog predstavnika Rusije pri UN, Dmitrij Poljanski, kritikovao je evropske države, rekavši da žele da Savet bezbednosti UN funkcioniše u „paralelnoj stvarnosti“ u kojoj Ukrajina ne gubi rat. On je optužio zapadne zemlje da nesvesno podstiču rat i da prikazuju Rusiju kao neprijatelja koji će neizbežno napasti.
Poljanski je naveo da umesto da se fokusiraju na mir, evropski lideri nastavljaju da podržavaju sukob, čime se dodatno otežava situacija i povećava broj žrtava. Njegova izjava oslikava duboku tenziju i nesuglasice između Rusije i zapadnih zemalja, koje se ne smiruju ni nakon više od dve godine sukoba.
Ova situacija ukazuje na složene geopolitičke odnose i izazove s kojima se svet suočava. Sukob u Ukrajini ne samo da utiče na regionalnu stabilnost, već i na globalne odnose moći. Očekivanja od međunarodne zajednice i delovanje ključnih aktera kao što su Sjedinjene Američke Države i Kina postaju sve važnija u ovom kontekstu.
Dok se svet suočava sa ovim izazovima, jasno je da je potrebno više diplomatičnih napora i volje za postizanjem trajnog mira. Na kraju, kako vreme prolazi, sudbina Ukrajine i stabilnost Evrope zavise od sposobnosti lidera da prevaziđu razlike i pronađu zajednički put ka miru.
