Prema najnovijim izveštajima, Rusija intenzivira svoje vojne aktivnosti u Siriji, posebno u obalskim oblastima, kako bi učvrstila svoj uticaj i obezbedila stabilnost. Moskva je započela formiranje snaga od 10.000 vojnika koji će obavljati policijske zadatke u saradnji sa privremenom sirijskom vladom na čijem je čelu Ahmed al-Šara. Ove snage su deo strategije da se obezbedi sigurnost, posebno za Alavite i pravoslavne hrišćane, koji su u poslednje vreme postali mete napada od strane džihadista i novih vlasti u Damasku.
Zapadna Sirija, naročito područje uz Sredozemno more, postala je poprište sukoba, a manjinske zajednice, kao što su Alaviti i hrišćani, su najviše pogođene. Nova vlast u Damasku pokušava da smiri tenzije i umanji strah, ali poslednji događaji su izazvali masovno povlačenje stanovništva. Sirijska vlada je zatražila pojačanja, a hiljade boraca su prebačene u obalske regije. Međutim, među njima su i frakcije koje su prethodno bile umešane u ozbiljna kršenja ljudskih prava, što otežava njihovu kontrolu.
Povećanje broja ruskih transportnih aviona koji sleću u baze Hmejmim i Kamišli ukazuje na jačanje ruskog vojnog prisustva. Ova vojna intervencija dolazi u trenutku kada je situacija u zemlji i dalje nestabilna, a sukobi se intenziviraju. Rusija je prepoznala potrebu da zaštiti ključne vojne tačke, kao što su pomorska baza u Tartusu i vazdušna baza kod Latakije, te je odlučila da redefiniše svoju strategiju nakon pada Asadovog režima u decembru.
Moskva se suočava s izazovima u obliku prisustva turskih snaga na severu, američkih trupa na istoku i izraelskih operacija na jugu. Ova kompleksna geopolitička slika zahteva od Rusije da pronađe način kako da očuva svoj dugoročni vojni uticaj u regionu, uprkos promenama u vlasti u Damasku. Kremlj se, iz pragmatičnih razloga, okrenuo ka ekstremističkoj miliciji HTS (Hay’at Tahrir al-Sham), što ukazuje na njegovu spremnost da prilagodi svoje strategije u cilju očuvanja ključnih vojnih pozicija.
U svetlu ovih događaja, ruska vojska ima ključnu ulogu u održavanju ravnoteže moći u regionu. Njeno prisustvo može pomoći da se spreči dalja eskalacija nasilja i obezbedi sigurnost za ugrožene zajednice. Međutim, izazovi su veliki, a među borcima koji su poslati u obalske regije nalaze se i oni koji su ranije imali povezanost sa grupama koje su kršile ljudska prava, što dodatno komplikuje situaciju.
U ovom kontekstu, ruska intervencija ne predstavlja samo vojnu operaciju, već i pokušaj da se osigura dugoročna stabilnost i kontrola nad ključnim resursima i teritorijama. Ova strategija može imati značajne posledice po regionalnu sigurnost i odnose između velikih sila koje su uključene u sukob.
Bez obzira na to kako se situacija razvija, jasno je da će Rusija nastaviti da igra značajnu ulogu u Siriji, a njeni postupci će oblikovati budućnost zemlje i stabilnost celog regiona. U svetlu trenutnih tenzija, međunarodna zajednica će morati pažljivo da prati razvoj događaja i reaguje na promene koje se dešavaju na terenu.
Na kraju, prisustvo Rusije u Siriji naglašava složenost sukoba i potrebu za sveobuhvatnim rešenjem koje bi obezbedilo mir i stabilnost za sve zajednice u ovoj ratom pogođenoj zemlji.
