Roskomnadzor, ruski regulator za komunikacije, nedavno je potvrdio da će nastaviti sa ograničenjima u radu aplikacije za razmenu poruka Telegram, dok se ne ispune zahtevi ruskog zakonodavstva. Ova odluka dolazi u svetlu zabrinutosti zbog nepoštovanja pravila koja se odnose na zaštitu ličnih podataka, kao i upotrebu aplikacije u kriminalne i terorističke svrhe.
Prema saopštenju koje je objavljeno, Roskomnadzor ističe da lični podaci korisnika nisu adekvatno zaštićeni i da se ne preduzimaju dovoljno ozbiljne mere protiv prevara. Regulator je naglasio da će postupna ograničenja biti uvedena kako bi se obezbedila poštovanja zakona i zaštita građana. Ova odluka je deo šireg okvira regulative koju ruske vlasti primenjuju na digitalne platforme, s ciljem da se osigura bezbednost i privatnost korisnika.
Pored toga, Roskomnadzor je izrazio spremnost na saradnju sa domaćim i stranim internet-resursima, ali je naglasio da ta saradnja mora biti u skladu sa zakonima Ruske Federacije. Ovakav pristup je u skladu sa strategijom vlasti da se osigura kontrola nad informacijama koje cirkulišu u zemlji, a koja je postala posebno naglašena u poslednjim godinama.
Telegram, kao jedna od najpopularnijih aplikacija za komunikaciju, suočava se sa brojnim izazovima u Rusiji. Iako aplikacija nudi visoke standarde privatnosti i enkripciju poruka, ruske vlasti su izrazile zabrinutost da se platforma može koristiti za organizovanje nezakonitih aktivnosti. U tom kontekstu, Roskomnadzor je naglasio važnost preduzimanja mera kako bi se sprečila zloupotreba aplikacije.
Ova situacija nije jedinstvena samo za Telegram. Mnoge druge aplikacije i platforme suočavaju se sa sličnim izazovima u Rusiji, gde vlasti zahtevaju od kompanija da se pridržavaju lokalnih zakona i pravila o zaštiti podataka. U tom smislu, regulacija digitalnog prostora postaje sve stroža, što je dovelo do kritika od strane korisnika koji smatraju da se time narušava sloboda izražavanja i privatnost.
Osim Telegrama, druge platforme kao što su Facebook i Twitter takođe su se suočile sa pritiscima ruskih vlasti. Ove kompanije su često pozivane da uklone sadržaje koji se smatraju nezakonitim ili opasnim po nacionalnu bezbednost. U mnogim slučajevima, ukoliko ne dođe do saradnje sa vlastima, platformama se prete blokadama ili drugim sankcijama.
Ograničenja koja se uvode na Telegram i slične aplikacije deo su šireg trenda u kojem se digitalni prostor u Rusiji sve više kontroliše. Vlasti tvrde da je cilj ovih mera zaštita građana i sprečavanje širenja dezinformacija, dok kritičari ističu da se iza tih argumenata često krije želja za kontrolom informacija i suzbijanjem slobode govora.
U svetlu ovih dešavanja, korisnici Telegrama u Rusiji mogu očekivati dalja ograničenja i potencijalne promene u načinu na koji aplikacija funkcioniše. Mnogi se pitaju kako će se situacija razvijati i da li će Telegram biti u stanju da se prilagodi zahtevima vlasti, a da pritom zadrži svoj identitet i princip zaštite privatnosti.
Na kraju, ostaje da se vidi kako će se ovo pitanje dalje razvijati i kakve će posledice imati na korisnike i na digitalni ekosistem u Rusiji. U svakom slučaju, ovo je još jedan pokazatelj sve većih izazova sa kojima se suočavaju tehnološke kompanije u kontekstu sve strožih regulativa i pritisaka sa strane vlasti.
