U nedavnim danima, Srbija je bila svedok kulminacije studentskih protesta, koji su se manifestovali kroz dva značajna događaja. Prvi događaj je bio skandalozni istup urednika RTS-a, koji je na brutalan način izrazio svoje stavove o neistomišljenicima, dok je drugi događaj bio vezan za Dijanu Hrku i njene navijačke performanse. Ova situacija je izazvala brojne diskusije među kolumnistima Euronews Srbija, kao što su Filip Rodić, Muharem Bazdulj i Ivan Radovanović, koji su analizirali emocionalnu i društvenu dimenziju ovih događaja.
Filip Rodić je istakao da je primarna emocija, koja je prvobitno bila snažna, sada splasnula. „Ta emocija i dalje postoji, ali se mora podići kroz simboliku ožalošćenih majki, koja se koristi kako bi izazvala empatiju“, rekao je Rodić. On je naglasio da se u ovim protestima često koristi emocionalna manipulacija, što otežava racionalnu diskusiju. Rodić je primetio da se prostakluk i pristojnost menjaju u intenzitetu, ali se čini da su sve prisutniji prosti ispadi, koji su proporcionalni rastu agresije tokom protesta.
Muharem Bazdulj je dodao da mediji igraju ključnu ulogu u oblikovanju javnog mnjenja i događaja. On je ukazao na to da je većina ljudi saznala za skandalozne događaje putem medija, koji su često skrenuli pažnju na senzacionalizam. „Mediji su otišli u pornografiju, stvarajući time sliku koja nije uvek realna“, rekao je Bazdulj. Ovo ukazuje na opasnost od prekomernog izveštavanja o incidentima koji mogu umanjiti značaj ozbiljnih pitanja koja se postavljaju tokom protesta.
Ivan Radovanović je takođe komentarisao fenomen Dijane Hrke, naglašavajući da se njen nastup sve više svodi na navijanje, a ne na ozbiljnu političku diskusiju. „Svi su poludeli i proglašavaju prostakluk za vrednost“, rekao je Radovanović. On je izrazio zabrinutost zbog tendencije da se ovakvi ispadi glorifikuju, dok se istovremeno gubi fokus na suštinska pitanja koja se tiču društva i politike.
Ova situacija ukazuje na dublje probleme u društvu, gde se javna diskusija sve više pomera od racionalnog dijaloga ka emocionalnim ispadima i površnim performansama. Protesti, koji su nekada imali jasno definisane ciljeve i podršku, sada se suočavaju s izazovima u održavanju zamaha i energije. Rodić je naglasio da podrška protestima nije onakva kakva je bila pre mesec dana, što može uticati na njihovu budućnost.
Ukratko, nedavni događaji u Srbiji ilustruju složenost savremenih političkih protesta, gde se ponekad čini da se emocije i performativnost prepliću s ozbiljnim društvenim pitanjima. Mediji, kao ključni akteri u ovom procesu, imaju odgovornost da izveštavaju objektivno i da ne doprinose daljem razvoju prostakluka u javnom diskursu. U tom kontekstu, važno je postaviti pitanje kako će se ovi protesti razvijati i da li će se moći povratiti njihov prvobitni elan i svrha.
