Ambasador Srbije u Podgorici, Nebojša Rodić, pozvan je na razgovor u Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore, prema izveštavanju podgoričkog dnevnika Pobjeda. Ovaj poziv je izazvan objavom na zvaničnom nalogu „Serbia in English“, koji vodi Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju Vlade Srbije. U toj objavi se iznosi stav koji se odnosi na jezičku politiku Crne Gore, što je izazvalo reakciju crnogorskih vlasti.
U objavi na društvenoj mreži X, koja je ranije bila poznata kao Twitter, podeljen je video snimak sa slikom crtanog junaka Homera Simpsona. U ovom snimku se ističe da Crna Gora ne priznaje srpski jezik, iako njime govori oko 43% građana. Autor objave ukazuje na to da je srpski jezik jezik većine prema poslednjem popisu stanovništva. Ovaj stav je izazvao brojne komentare i reakcije u javnosti, a posebno među političkim krugovima u Crnoj Gori.
Jezička politika u Crnoj Gori je osetljiva tema, s obzirom na to da se u zemlji govori više jezika, uključujući crnogorski, srpski, bošnjački i hrvatski. U poslednjih nekoliko godina, postavljala su se pitanja o identitetu jezika i njegovoj upotrebi u zvaničnim institucijama. Crna Gora je 2007. godine proglasila crnogorski jezik kao svoj zvanični jezik, što je izazvalo podeljena mišljenja među građanima. Dok neki smatraju da je crnogorski jezik neophodan za afirmaciju nacionalnog identiteta, drugi ističu da je srpski jezik, koji se koristi u svakodnevnom životu od strane velikog dela populacije, takođe deo kulturnog nasleđa zemlje.
Poziv ambasadora Rodića na razgovor u Ministarstvo spoljnih poslova može se tumačiti kao deo šireg konteksta tenzija između Srbije i Crne Gore, koje su se pojačale u poslednjim godinama. Ove tenzije su često rezultat istorijskih, političkih i kulturnih razlika, koje se manifestuju na različite načine, uključujući i pitanja jezika. Srbija i Crna Gora su bile deo jedne države do 2006. godine, kada je Crna Gora stekla nezavisnost. Od tada, odnosi između dve zemlje su prolazili kroz različite faze, od saradnje do napetosti.
U ovom trenutku, važno je razmotriti kako jezička politika utiče na međunacionalne odnose. Odbijanje da se prizna srpski jezik od strane crnogorskih vlasti može se posmatrati kao način afirmacije crnogorske nacionalne svesti, ali istovremeno može dovesti do dodatnih podela unutar društva, gde se deo populacije oseća isključenim. U društvima gde su jezičke i nacionalne identitete toliko isprepleteni, važno je pronaći ravnotežu između afirmacije nacionalnog identiteta i poštovanja jezičkih prava svih građana.
U kontekstu ovog događaja, može se postaviti pitanje kako će se dalje razvijati odnosi između Srbije i Crne Gore, posebno u svetlu sve učestalijih tenzija oko pitanja jezika i identiteta. Očekuje se da će se reakcije na ovu situaciju nastaviti, kako iz zvaničnih izvora, tako i iz javnosti. Ovaj poziv ambasadoru Rodiću može biti samo jedan od mnogih koraka u složenom dijalogu između dve države, koji će zahtevati pažljivo razmatranje i diplomaciju.
U svakom slučaju, jezik ostaje ključni aspekt identiteta naroda, a njegovo priznavanje i upotreba u zvaničnim institucijama može imati dalekosežne posledice po društvo. Ovaj incident ukazuje na potrebu za otvorenim dijalogom i razumevanjem između različitih jezičkih i kulturnih zajednica u Crnoj Gori, kako bi se izbegle dalje tenzije i unapredila kohezija unutar društva. U vremenu kada se identiteti često preispituju, važno je raditi na izgradnji zajednica koje poštuju raznolikost i promovišu dijalog, umesto da se fokusiraju na razlike.
