Čuveni glumac i reditelj Robert Redford, ikona američke kinematografije i osnivač Sundance festivala, preminuo je u snu u svom domu u Juti u 89. godini života. Njegova smrt označila je kraj jedne ere, a Holivud je ostao bez čoveka koji je decenijama oblikovao film, kako kroz nezaboravne uloge, tako i kroz neumorni rad iza kamere.
Redford je, međutim, ostao upamćen ne samo kao veliki umetnik, već i kao večiti zavodnik. Njegove prodorne nebeskoplave oči, gusta plava kosa i koketan osmeh dečaka u kombinaciji sa stavom pravog muškarca činili su ga idolom generacija. Dok su mnoge tadašnje dame maštale o njemu, mlađe generacije ga upoređuju sa Bredom Pitom – simbolom šarma i muškog magnetizma za svoju eru. Upravo ta kombinacija talenta i harizme osigurala mu je status ikone koji traje decenijama.
Iza glamura, Redford je bio buntovni umetnik koji je uvek govorio da „u slavi počinje mrak“. Njegova karijera bila je obeležena velikim usponima, ali i ličnim borbama. Govorio je o težini Holivuda i napomenuo da nikada nije imao žaljenja, ističući da je uvek bio nezavisna osoba. Njegov privatni život takođe je bio bogat; iz braka sa prvom suprugom Lolom Van Vagenen dobio je četvoro dece, dok je poslednje godine proveo uz suprugu Zibilu Zagers, nemačku umetnicu.
Jedna od najzanimljivijih epizoda iz njegovog profesionalnog života vezana je za saradnju sa Barbarom Strejsend u drami „Devojka koju sam voleo“. Iako je u početku odbijao da radi sa njom, smatrajući da „nije ozbiljna glumica“, Redford je na kraju pristao na projekat koji je obeležio sedamdesete godine kinematografije. Tokom snimanja, Redford je navodno nosio dupli donji veš kako bi se osećao „zaštićeno“ dok je Barbara snimala u bikiniju. Njihove zajedničke scene ostale su upamćene po snažnoj hemiji, a Redford je bio zabrinut da publika ne pomisli da njegov lik „nije dobar u spavaćoj sobi“.
Redford je rođen 1936. godine u Santa Moniki, a već šezdesetih godina osvojio je Brodvej i potom filmsko platno. Slavu mu je donela uloga u filmu „Buč Kasidi i Sandens Kid“, dok su kasniji klasici poput „Sting“, „Svi predsednikovi ljudi“ i „Moja Afrika“ učvrstili njegov status jednog od najvećih glumaca svih vremena. Osim glumačkog umeća, dokazao je i rediteljski talenat – 1980. godine dobio je Oskara za film „Naši i njihovi“.
Kao osnivač Sundance festivala, Redford je stvorio utočište za nezavisne filmske autore i otvorio vrata generacijama novih talenata. Njegova posvećenost očuvanju prirode i aktivizam doprineli su njegovoj reputaciji van ekrana, a njegov doprinos kulturi potvrđen je brojnim nagradama, uključujući Predsedničku medalju slobode i Zlatni lava za životno delo.
Redford je ostavio neizbrisiv trag u svetu filma, a njegovo nasleđe će živeti kroz radove koje je stvorio i umetnike koje je inspirisao. Njegova smrt ostavlja prazninu u Holivudu, ali i šire, u kulturi koja ga je obožavala i poštovala. U svetu koji se stalno menja, Redfordova posvećenost nezavisnom filmu i umetnosti kao sredstvu za promenu društva ostaje važna lekcija za sve buduće generacije.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
