Dok većina ljudi divlje mačke povezuje sa lavovima afričke savane ili leopardima u džungli, malo ko zna da i Balkan ima svoje predstavnike ove impozantne životinjske porodice. Evropska divlja mačka i balkanski ris su retki, povučeni i često nevidljivi u svakodnevici, ali opstaju u šumama i planinama regiona. Ove vrste nisu samo simboli divljine, već i ključni pokazatelji očuvanosti ekosistema. U ovom tekstu ćemo istražiti osobine ovih divljih mačaka, pretnje s kojima se suočavaju i odnose s ljudima, kao i preporuke za ponašanje u slučaju susreta s njima.
Evropska divlja mačka, koja je najčešća divlja mačka Balkana, podseća na krupnu kućnu mačku. Ima guste šape, dugačak prugasti rep i znatno je robusnija od domaćih mačaka. Ove mačke su noćne životinje koje se skrivaju tokom dana, a noću izlaze u lov na glodare, ptice i druge sitne životinje. Mogu se najčešće sresti u šumama Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Hrvatske.
Zanimljivo je da evropska divlja mačka nema agresivne instinkte prema ljudima. Ona je izuzetno plašljiva i teško je naići na nju, osim ako niste profesionalni tragač s kamerom i strpljenjem. U slučaju direktnog susreta, divlja mačka će se najčešće povući, a samo u situacijama kada se oseća ozbiljno ugroženom može doći do napada. Ovo podseća na nedavnu ispovest Srbina koji je doživeo napad divlje mačke dok je bio na izletu u Hrvatskoj.
Balkanski ris je još jedna fascinantna vrsta koja obitava na Balkanu. Ova životinja se odlikuje dužim šapama, karakterističnim „čupercima“ na ušima i gustim zimskim krznom. Balkanski ris je endemska podvrsta i nalazi se u kritičnoj fazi opstanka. Njegovo stanište su teško pristupačne šume Makedonije, Albanije, Crne Gore i delimično Srbije. Ris je aktivan noću, a njegova teritorija može obuhvatiti i do 300 kvadratnih kilometara. Važno je napomenuti da ris nije opasan za ljude – izbegava ljudska naselja i beži pri najmanjoj opasnosti.
Ako tokom boravka u prirodi sretnete divlju mačku, preporučuje se da ostanete mirni. Ne pokušavajte da joj priđete ili je uplašite. Ove životinje su povučene i ne predstavljaju opasnost – njihova prirodna reakcija je da pobegnu čim vas primete. Uživajte u retkoj prilici da ih vidite, ali ne ostavljajte hranu, ne pratite njihove tragove i ne remetite njihovo stanište.
Ukoliko planinarite ili boravite duže u prirodi, preporučljivo je nositi zatvorenu obuću, držati se staza i izbegavati gusta šiblja i šume bez potrebe. Divlje životinje se sve više povlače pred ljudskim uticajem, a svaki kontakt za njih predstavlja stres.
Divlje mačke Balkana suočavaju se s mnogobrojnim izazovima, poput krčenja šuma, ilegalnog lova, mešanja s domaćim vrstama i gubitka prirodnog plena. Ris je pod posebnom zaštitom u svim balkanskim državama, ali to ne garantuje njegov opstanak. Bez aktivne kontrole i edukacije javnosti, njihov broj će i dalje opadati. Evropska divlja mačka, iako brojnija, trpi pritisak zbog urbanizacije i gubitka prirodnih koridora.
Bez obzira na to koliko retko ih viđamo, divlje mačke Balkana zaslužuju svoje mesto u našoj svesti i zaštitničkom odnosu prema prirodi. One nisu predatori ljudi – one su simbol divljine koja još postoji. Njihovo prisustvo znači da šuma još ima srce koje kuca. Na nama je da obezbedimo da to srce i dalje kuca slobodno. Očuvanje ovih vrsta i njihovih staništa je ključno za očuvanje biodiverziteta i zdravlja ekosistema u kojem živimo.
