Video-snimci napravljeni uz pomoć veštačke inteligencije, u kojima su voće i povrće glavni likovi, postali su viralni na TikToku. Ovi sadržaji, koji podsećaju na rijaliti programe, beleže milione pregleda, ali stručnjaci upozoravaju da takvi video-snimci promovišu rodne stereotipe i rodno zasnovano nasilje, što može imati negativan uticaj na publiku.
Serijal poznat kao „Fruit Temptation“ inspirisan je popularnim rijaliti formatom „Ostrvo iskušenja“. U ovom serijalu, učesnici su antropomorfni likovi voća, a video-snimci prikazuju ljubavne i porodične odnose uz dramatizovane elemente. Ovi sadržaji privlače pažnju korisnika TikToka, koji ih masovno prate i komentarišu.
Prema direktorki Odseka za medijsku psihologiju Univerziteta Leven, Laure Vandenboš, format ovih sadržaja preuzima karakteristike rijaliti televizije, poput stereotipizacije i seksualizacije, ali ih dodatno naglašava. Razlika u odnosu na tradicionalne medije je ta što ovi sadržaji nisu podložni jasnim pravilima, a algoritmi platformi dodatno pojačavaju njihovu vidljivost.
Kako korisnici više gledaju ovakve video-snimke, algoritam im nudi sličniji i ekstremniji sadržaj. U nekim slučajevima, video-snimci favorizuju bogatstvo i fizički izgled kao ključne faktore u međuljudskim odnosima. Na dubljim nivoima preporuka, mogu se naći i sadržaji sa rasističkim i homofobnim elementima, kao što su prikazi konverzione terapije koja nema naučnu potvrdu.
Profesor komunikacionih nauka sa Univerziteta u Antverpenu, Aleksander Dust, naglašava da algoritmi mogu pojačati interesovanja korisnika i dovesti do sve ekstremnijeg sadržaja. Takođe, stručnjaci ukazuju na problematične aspekte ovih video-snimaka, koji često prikazuju nasilje i uznemirujuće scene, a sve to uz veliki broj pregleda.
Ponovno prikazivanje ovakvih poruka može povećati njihov uticaj, posebno među mlađom publikom, jer promovišu tradicionalne rodne uloge i stereotipe. Profesor Dust smatra da je došlo do kulturne promene, jer se ovakve poruke danas lakše prihvataju na društvenim mrežama nego ranije.
Autori ovih video-snimaka obično ostaju anonimni, a sadržaj često nastaje korišćenjem scenarija i uputstava koja su dostupna na internet platformama poput Redita, uz pomoć AI alata. Cilj ovih sadržaja je često ostvarivanje velikog broja pregleda i prihoda, kako za autore, tako i za same platforme.
Teško je direktno meriti uticaj ovih video-snimaka, ali stručnjaci se slažu da algoritmi, učestalo ponavljanje poruka i laka dostupnost alata za generisanje sadržaja zahtevaju veću pažnju platformi i nadležnih institucija. U vremenu kada je potrošnja ovakvih sadržaja u porastu, važno je razmisliti o njihovim posledicama na društvo i kulturu.
U zaključku, fenomen viralnih video-snimaka sa voćem i povrćem kao glavnim likovima, iako zabavan na prvi pogled, nosi sa sobom ozbiljne implikacije. Promocija rodnih stereotipa, nasilja i drugih negativnih poruka može imati dugoročne posledice na mlade i oblikovati njihove poglede na svet. Potrebna je veća odgovornost kako pojedinaca koji kreiraju sadržaj, tako i platformi koje ga distribuiraju, kako bi se osiguralo da društvene mreže ne postanu prostor za širenje štetnih ideja i stereotipa.
