Oblačenje na način koji odražava zrelost i status u društvu nije samo osobina ljudi, već se može primetiti i kod drugih živih bića, poput riba klovnova. Nova istraživanja pokazuju da bebe ribe klovnova gube svoju dodatnu belu vertikalnu prugu dok odrastaju, posebno kada su u prisustvu starijih jedinki. Ovaj fenomen istražen je na Institutu za nauku i tehnologiju Okinave (OIST) i rezultati su objavljeni u časopisu PLOS Biology.
Ribe klovnova, koje žive u simbiozi sa morskim anemonama, obično formiraju stroge hijerarhije unutar svojih zajednica. U tim zajednicama, samo jedan par riba se razmnožava, dok su mlađe jedinke lako prepoznatljive po jednoj ili dve dodatne bele pruge. Ove pruge služe kao vizuelni pokazatelji hijerarhije i statusa jedinki. Dr Lori Mičel, glavna autorka studije, objašnjava da su pruge ključne u komunikaciji među ribama klovnovima.
Istraživanje je pokazalo da kod oko trećine vrsta anemonskih riba, ove pruge nestaju kako ribe prelaze u odraslo doba. Ovo je posebno izraženo kod vrsta koje žive u manjim grupama, jer veće razlike u veličini unutar hijerarhije mogu dovesti do opasnijih sukoba. U ovom kontekstu, vizuelni pokazatelji statusa postaju ključni za opstanak.
Da bi istražili kako i zašto se gubitak pruga dešava, naučnici su posmatrali mlade jedinke u anemonama sa odraslim ribama, kao i u praznim ili lažnim anemonama. Iznenađujuće je bilo otkriće da se gubitak pruga ubrzava u prisustvu odraslih jedinki, iako dodatne pruge obično označavaju niži rang u hijerarhiji.
Dr Mičel ističe kako je ovo otkriće bilo kontraintuitivno, jer se očekivalo da će dodatne pruge pomoći ribama da signaliziraju svoj podređeni položaj. Nakon izleganja, mlade anemonske ribe provode kratko vreme na otvorenom moru pre nego što pronađu anemonu koju će nazvati domom. Njihove „bebeće pruge“ mogu im pomoći da deluju bezopasno, izbegavajući sukobe sa odraslim ribama koje već nastanjuju anemonu.
Jednom kada se uspostave u novom staništu, mlade jedinke možda žele da učvrste svoju poziciju u novoj zajednici, što bi moglo biti razlog ranijeg gubitka pruga. S druge strane, u nenastanjenim anemonama, ribe duže zadržavaju dodatne pruge, verovatno kao oblik „polise osiguranja“ u slučaju da se odrasle jedinke pojave kasnije.
Ova istraživanja pružaju dublje razumevanje kako se obrasci boja kod životinja razvijaju u skladu sa raznim uslovima okruženja. Dr Mičel napominje da proučavanje ovih promena može pomoći u razumevanju kako se obrasci boje kod riba formiraju i menjaju tokom njihovog životnog veka.
Bele pruge kod riba klovnova formirane su od specijalizovanih ćelija koje reflektuju svetlost, poznatih kao iridofori. Istraživači su otkrili da u procesu gubitka pruga dolazi do masovnog odumiranja ovih ćelija, gde se njihove membrane naboraju, a jedra fragmentiraju. Nakon ovog procesa, bele pruge zamenjuje njihova karakteristična narandžasta koža.
Studija takođe naglašava da osobine pigmentacije, kao što su bele pruge, nisu samo vizuelni markeri, već nose značajno biološko značenje. Profesor Vensan Lode, koautor studije, dodaje da kombinovanje ekologije, evolucije, genomike i razvojne biologije omogućava dublje razumevanje funkcije i značaja boja kod riba.
Na kraju, ovo istraživanje ne samo da otkriva kako ribe klovnova gube svoje pruge u zavisnosti od društvenih interakcija, već i osvetljava šire aspekte evolucije i prilagodljivosti životinja u njihovim staništima. Ova saznanja mogu imati značajne implikacije za razumevanje ponašanja i ekologije drugih vrsta u prirodi.
