Hrvatski ribari se suočavaju sa ozbiljnim problemom plastičnog otpada u Jadranskom moru. Svakodnevno izvlače velike količine plastike iz mora, a situacija se pogoršava zbog loše infrastrukture i neefikasnog sistema odlaganja otpada. Ovaj problem traje već godinama i stvara ozbiljne ekološke i ekonomske posledice.
Prema podacima agencije HINA, Jadransko more je postalo jedno od najzagađenijih mora Sredozemlja, sa više plutajućeg otpada nego u drugim delovima regiona. Više od 80 posto tog otpada čini plastika, što ukazuje na ozbiljnost situacije. Ovaj oblik zagađenja ne samo da utiče na morski ekosistem, već i na turizam i ribarstvo, koji su ključni sektori hrvatske ekonomije.
Ribari su često svedoci užasnog stanja u kojem se morski život nalazi. U svojim mrežama često nalaze plastične kese, flaše, stirofoam ambalažu i druge vrste otpada koje predstavljaju opasnost za riblji fond i druge morski organizme. Plastični otpaci ugrožavaju ne samo morski život, već i zdravlje ljudi koji konzumiraju ribu zagađenu mikroplastikom.
Kako bi se suočili sa ovim problemom, Udruženje Sunce pokrenulo je projekat pod nazivom FishNoWaste. Ovaj projekat, u saradnji sa partnerima iz Hrvatske i Italije, ima za cilj prikupljanje podataka o vrstama i količinama otpada s kojim se ribari suočavaju, kao i identifikaciju ključnih izvora zagađenja. Prikupljeni podaci će pomoći u razvoju strategija za smanjenje otpada i poboljšanje upravljanja otpadom u obalnim područjima.
Osim što se fokusira na prikupljanje podataka, projekat FishNoWaste takođe radi na podizanju svesti među ribarima i lokalnim zajednicama o važnosti očuvanja mora i smanjenja upotrebe plastike. Kroz edukativne radionice i kampanje, cilja se na promenu svesti i ponašanja, kako bi se smanjila upotreba jednokratne plastike i promovisale održive prakse.
Na međunarodnom nivou, problem plastičnog otpada u morima postao je tema brojnih konferencija i inicijativa. Organizacije kao što su Ujedinjene nacije i Evropska unija prepoznale su ozbiljnost ovog problema i pokrenule različite programe za njegovo rešavanje. U okviru EU, postoje strategije koje se fokusiraju na smanjenje plastičnog otpada, uključujući zabranu određene plastike za jednokratnu upotrebu.
Međutim, i pored svih napora, Hrvatska se suočava s izazovima u implementaciji ovih strategija. Loša infrastruktura za upravljanje otpadom, nedostatak edukacije i svesti među građanima, kao i neefikasno zakonodavstvo predstavljaju prepreke za postizanje ciljeva očuvanja mora. U mnogim primorskim gradovima, sistem prikupljanja i odlaganja otpada nije dovoljno razvijen, što dovodi do ilegalnog odlaganja otpada i zagađenja obala.
Da bi se ovaj problem rešio, neophodna je saradnja između različitih sektora – od ribarstva, turizma, do vlasti. Takođe, neophodno je jačati zakonodavstvo koje se odnosi na upravljanje otpadom i zaštitu životne sredine. Ribari, kao ključni akteri u ovom procesu, mogu igrati važnu ulogu u prikupljanju podataka i doprinositi razvoju održivih rešenja.
U zaključku, plastični otpad u Jadranskom moru predstavlja ozbiljan problem koji zahteva hitnu akciju. Projekti poput FishNoWaste su važni koraci ka razumevanju i rešavanju ovog problema, ali bez šire društvene i političke podrške, uspeh će biti ograničen. Očuvanje Jadranskog mora je od suštinskog značaja za budućnost regiona, a svako od nas može doprineti smanjenju plastičnog otpada kroz promene u svakodnevnim navikama.
