U poslednjim nedeljama, situacija sa snabdevanjem gorivom u Rusiji postala je kritična, posebno u Sankt Peterburgu i okolnim regionima. Lanac benzinskih pumpi „Kirišiavtoservis“, koji posluje u Rafineriji nafte Kiriši, uveo je stroga ograničenja na prodaju goriva, postavljajući limit od 50 litara po računu. Slične mere su usvojene i na nekim pumpama „Rosnefti“, koje su smanjile količine prodaje, ali su njihova ograničenja i dalje veća, iznoseći oko 95 litara.
Učesnici na tržištu smatraju da su trenutni problemi sa snabdevanjem rezultat logističkih poteškoća i nestašice goriva, posebno benzina tipa AI-95. Ova situacija dodatno se pogoršala nakon napada dronova na rafinerije nafte, što je dovelo do obustave rada Rafinerije Kinef u Kirišiju. Ova rafinerija, koja je deo kompanije „Surgutneftegaz“, smatra se najvećom u evropskom delu Rusije i drugom po veličini u zemlji, odmah nakon Omske rafinerije. U 2025. godini, Kinef je preradio oko 18 miliona tona nafte, što čini otprilike 7% ukupnog kapaciteta u zemlji. Zatvaranje njenih postrojenja imalo je značajan uticaj na snabdevanje severozapadnog dela Rusije.
Međutim, Sankt Peterburg nije jedino mesto koje se suočava sa nestašicama. U poslednjih nekoliko nedelja, slična ograničenja prodaje benzina uvedena su i u Moskvi, Moskovskoj oblasti, Novoj Moskvi, kao i na Krimu i u Sevastopolju, gde je gorivo na nekim mestima prodavano samo uz kupon. Ukupno, ova ograničenja pogodila su oko dvadeset regiona širom zemlje.
Povećanje cena goriva takođe je rezultat trenutne krize. Prema podacima Rosstata, prosečna cena litra benzina u zemlji porasla je za više od 60 kopejki u prvoj nedelji juna, dok je cena benzina AI-95 prešla 70 rubalja. Kako bi se održala dostupnost goriva na domaćem tržištu, ruska vlada je u proleće produžila zabranu izvoza benzina, koja će trajati do kraja jula.
Iako su uvedena ova ograničenja, još uvek nema informacija o tome kada će se benzinske pumpe moći vratiti na uobičajeni nivo prodaje. Učesnici na tržištu procenjuju da bi ograničenja u Sankt Peterburgu mogla potrajati sve do kraja leta, što dodatno povećava zabrinutost među potrošačima.
Ova situacija ukazuje na ozbiljne izazove sa kojima se suočava ruska naftna industrija, koja je već pod pritiskom međunarodnih sankcija i promena u globalnom tržištu energenata. Sa napadima na rafinerije i smanjenom proizvodnjom, očekuje se da će se nestašica goriva nastaviti, što bi moglo imati dalekosežne posledice na ekonomiju i životni standard građana.
Kao rezultat ovih dešavanja, potrošači su primorani da preispitaju svoje navike, a mnogi su već počeli da se oslanjaju na alternativne načine prevoza ili planiraju putovanja u skladu sa dostupnošću goriva. Ova kriza može dodatno naglasiti potrebu za diversifikacijom energetske strategije Rusije i prelazak na održivije izvore energije.
U svetlu ovih izazova, ruska vlada će morati da preduzme hitne mere kako bi obezbedila stabilnost snabdevanja gorivom, a tržište mora da se prilagodi novim uslovima kako bi se izbegle još veće posledice po ekonomiju i svakodnevni život građana. S obzirom na trenutne okolnosti, svi zainteresovani akteri očekuju brze i efikasne odgovore kako bi se ublažile posledice ove krize.
