Više od šest decenija nakon brutalnog ubistva devetogodišnje Kerol En Doerti, tužilaštvo okruga Baks u Pensilvaniji je konačno identifikovalo njenog ubicu. Kerol En Doerti je silovana i ubijena 22. oktobra 1962. godine u katoličkoj crkvi u Bristolu. Istraga je otkrila da je za ovaj strašni zločin odgovoran Vilijam Šreder, koji je tada živeo u blizini crkve Svetog Marka.
Ovaj slučaj je bio jedno od najizrazitijih nerazjašnjenih ubistava u tom periodu. Godinama su se tragovi za ubicom gubili, a mnogi su verovali da će pravda ostati neostvarena. Međutim, zahvaljujući napretku u forenzičkim analizama i sačuvanim biološkim dokazima, slučaj je ponovo otvoren. Tužiteljka okruga Dženifer Šorn opisala je Šredera kao „apsolutnog predatora“, naglašavajući ozbiljnost zločina koji je počinio.
Šreder je preminuo 2002. godine, ali su novije analize DNK omogućile da se poveže sa zločinom. U vreme kada je Kerol ubijena, on je bio poznat kao osoba sa problematičnom prošlošću. Tokom godina, podaci o njemu su se akumulirali, ali su bili nedovoljni za zvaničnu optužnicu sve do sada.
Istražitelji su koristili različite metode za povezivanje bioloških dokaza sa Šrederom. Ovi dokazi su uključivali uzorke DNK koji su sačuvani iz vremena zločina. Na osnovu ovih dokaza, tužilaštvo je moglo da potvrdi njegovu krivicu, što je donelo olakšanje porodici Kerol, koja je decenijama čekala pravdu.
Ova situacija ukazuje na značaj forenzičkih nauka u rešavanju starih slučajeva. Tehnologija DNK analize napredovala je u velikoj meri, omogućavajući istražiteljima da reše zločine koji su se dogodili pre mnogo godina. Mnogi slučajevi koji su nekada bili smatrani nerazjašnjenim sada imaju šansu za rešenje zahvaljujući ovim novim metodama.
Tužiteljstvo je najavilo da će nastaviti da istražuje sve aspekte ovog slučaja, uključujući eventualne suodgovornosti i dodatne zločine koje je Šreder mogao počiniti. Ovaj slučaj je podstakao razgovore o sigurnosti dece i zaštiti od seksualnih predatora. Zajednica u Bristolu, koja je više od pola veka nosila teret ovog zločina, sada se suočava sa novim izazovima, ali i sa nadom da će pravda na kraju biti zadovoljena.
U poslednjih nekoliko godina, slični slučajevi su privukli pažnju medija i javnosti. U mnogim slučajevima, identifikacija osumnjičenih na osnovu bioloških dokaza postala je ključno sredstvo za rešavanje zločina. Ova tehnologija ne samo da pomaže u razotkrivanju starih slučajeva, već i u sprečavanju budućih zločina kroz bolju identifikaciju i praćenje kriminalaca.
Slučaj Kerol En Doerti je takođe podstakao raspravu o potrebama za boljim zakonima o zaštiti dece i jačanju pravnog sistema kako bi se obezbedilo da se ovakvi zločini ne ponove. Mnoge organizacije su se uključile u pružanje podrške porodicama žrtava i radile na edukaciji zajednice o opasnostima koje vrebaju decu.
Iako je identifikacija ubice Kerol En Doerti donela određenu pravdu, ona takođe služi kao podsetnik na potrebu za stalnom borbom protiv seksualnog nasilja i zločina protiv dece. Ovaj slučaj pokazuje da, iako se vreme može činiti kao neprijatelj pravde, napredak u nauci može doneti svetlost u najmračnije kutke prošlosti.
Dok je porodica Kerol konačno dobila neku vrstu zatvaranja, važno je da se nastavi sa radom na sprečavanju sličnih tragedija u budućnosti. Zajednica mora ostati budna i aktivna u zaštiti najranjivijih članova društva, kako bi se osiguralo da se ovakvi strašni zločini nikada ne ponove.
