Republika Srpska ne odustaje od održavanja referenduma, izjavio je Milorad Dodik, predsednik Srpske, na konferenciji za novinare nakon sednice Izvršnog komiteta i Predsedništva SNSD-a u Banjaluci. Dodik je naveo da se čeka odluka Ustavnog suda Republike Srpske, nakon čega će se krenuti u političku afirmaciju referenduma. Istakao je da je važno pratiti odluke Narodne skupštine dok se ne stvore formalni uslovi za održavanje referenduma.
Dodik je naglasio da „referendum niko ne bi trebalo da osporava“, objašnjavajući da Ustavni sud Srpske još nije završio svoj posao. Osudio je pokušaje Kluba Bošnjaka u Veću naroda da produže situaciju i daju primedbe Ustavnom sudu, čime, po njemu, ometaju planirane aktivnosti.
U kontekstu političkih tenzija, Dodik je rekao da su „pokušaji majorizacije srpskog naroda jasna poruka da BiH ne želi da vidi Srbe na zajedničkom nivou“ i dodao da je to pitanje koje treba hitno ispraviti. On je kritikovao delovanje Kristijana Šmita, visokog predstavnika, ističući da je njegov potez da zamenik ministra može da donosi odluke nezavisno od prisutnog ministra majorizacija srpskog naroda.
Dodik je takođe naglasio da je spoljna politika na nivou BiH razbijena i da nije bilo zajedničkog političkog stava koji bi se formirao kroz dogovor. U svom odgovoru na tvrdnje evropske komesarke Marte Kos, koja je insinuirala da Republika Srpska sprovodi secesiju, Dodik je odbacio te tvrdnje, ističući da Republika Srpska ne može sprovesti secesiju jer je ugovorna strana u BiH. Prema njegovim rečima, Republika Srpska može izaći iz tog ugovora, ali to ne predstavlja secesiju.
Dodik je takođe ukazao na skeptičan stav SNSD-a prema Evropskoj uniji, naglašavajući da briselske strukture tretiraju Republiku Srpsku nerazmjerno. On je na sednici stranke rekao da je svaki prigovor na legitimnost nove Vlade Republike Srpske odbačen. Očekuje se da novi sastav Vlade pojača aktivnosti u afirmaciji Srpske kao strane u ustavnom sporazumu.
Dodik je izrazio očekivanje da Vlada nastavi sa programom odbacivanja Kristijana Šmita kao „lažnog visokog predstavnika“. On je kritikovao Šmitove postupke, nazivajući ih antidejtonskim i ističući da su nelegalne odluke sprovodili Bošnjaci putem institucija. Ova situacija podcrtava složenost političkih odnosa unutar BiH i izazove sa kojima se susreće Republika Srpska.
Ovo pitanje referenduma, kao i ostale izjave Milorada Dodika, ukazuju na postojanje dubokih političkih podela unutar Bosne i Hercegovine, koje se često manifestuju kroz etničke tenzije i borbu za prava različitih naroda. U tom kontekstu, Dodikova politika večito naglašava autonomiju Republike Srpske i otpor prema centralnim vlastima u Sarajevu, što dodatno komplikuje odnose između različitih etničkih zajednica unutar zemlje.
U narednom periodu, očigledno je da će se političke igre nastaviti, a sudbina referenduma ostaje u rukama Ustavnog suda Republike Srpske, čija odluka može imati dalekosežne posledice po budućnost i stabilnost regiona. Politika Republike Srpske, kako je zastupa Dodik, fokusira se na očuvanje srpskih interesa i osnaživanje autonomije, dok se s druge strane suočava sa kritikama i optužbama za destabilizaciju BiH.
U svetlu ovih događaja, važno je pratiti dalji razvoj situacije i eventualne reakcije međunarodne zajednice, budući da se stabilnost Balkana često dovodi u pitanje usled unutrašnjih sukoba i nacionalističkih tenzija. Političke odluke koje će biti donesene u narednim mesecima, uključujući i odluke Ustavnog suda, biće ključne za dalji tok događaja u Bosni i Hercegovini.
