Rektor Univerziteta u Beogradu, Vladan Đokić, zatražio je od predsednika Vlade Srbije, prof. dr Đure Macuta, odlaganje uvođenja visokoškolskih ustanova u Sistem za pripremu, izvršenje, računovodstvo i izveštavanje (SPIRI). U otvorenom pismu, Đokić je istakao da predstavnici fakulteta i Univerziteta, kao i dekani, smatraju da ne postoje tehnički, organizacioni i kadrovski preduslovi za prelazak na novi način finansijskog poslovanja.
Ovaj zahtev dolazi usred zabrinutosti da bi ubrzano uvođenje SPIRI moglo dovesti do „teških posledica po poslovanje i funkcionisanje fakulteta“. Đokić je zatražio hitan sastanak sa premijerom i predstavnicima relevantnih ministarstava kako bi se razgovaralo o ovim pitanjima i razjasnile potencijalne posledice.
Ministarstvo prosvete je 11. decembra objavilo da su visokoškolske ustanove u Srbiji od 1. januara dužne da se uključe u SPIRI, naglašavajući da je to ključno za obezbeđivanje potrebnih budžetskih sredstava za nesmetan rad fakulteta. U saopštenju je istaknuto da uključivanje u ovaj sistem ne oduzima finansijska sredstva visokoškolskim ustanovama, već omogućava veću transparentnost u radu. Takođe, navedeno je da su već uključene ustanove osnovnog i srednjeg obrazovanja.
Uprava za trezor Ministarstva finansija je 12. decembra naglasila da će izvršiti ukidanje računa visokoškolskih ustanova, kao što je to bila praksa za sve korisnike budžetskih sredstava koji su do sada uključeni u SPIRI. U saopštenju se navodi da su uspostavljeni mehanizmi koji omogućavaju korisnicima uključenim u SPIRI da nesmetano obavljaju naplatu prihoda.
Sistem za pripremu, izvršenje, računovodstvo i izveštavanje (SPIRI) funkcioniše od 1. januara 2022. godine i obuhvata oko 3.000 korisnika budžetskih sredstava. Ovaj sistem je zamišljen kao sredstvo za unapređenje finansijskog poslovanja u javnom sektoru, s ciljem povećanja efikasnosti i transparentnosti u radu. Uvođenje SPIRI obezbeđuje jedinstveni pristup budžetskim sredstvima, što bi trebalo da smanji mogućnost zloupotreba i poveća odgovornost institucija.
Međutim, kritike koje dolaze od rektora i drugih akademskih lidera ukazuju na to da bi brz prelazak na novi sistem mogao stvoriti ozbiljne probleme u već ionako komplikovanim procesima finansiranja visokoškolskih ustanova. Mnogi se plaše da bi nedostatak pripreme i obuke mogao dovesti do haosa u upravljanju finansijama, što bi moglo negativno uticati na kvalitet obrazovanja i istraživanja.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su akademske institucije često suočene sa izazovima kada je u pitanju prilagođavanje novim zakonodavnim i administrativnim okvirima. Umesto da se suoče sa dodatnim opterećenjem, fakulteti bi trebali imati dovoljno vremena i resursa za obuku osoblja i adaptaciju na nove procedure.
Dalje, uključivanje visokoškolskih ustanova u SPIRI može doneti određene prednosti, kao što su poboljšana transparentnost i lakše praćenje budžetskih sredstava, ali je ključno da se ove promene implementiraju na način koji neće ugroziti rad fakulteta. U tom smislu, dijalog između vlade i akademske zajednice je ključan za pronalaženje rešenja koja će zadovoljiti sve strane.
U narednim nedeljama, očekuje se da će se održati sastanci između rektora, dekana i predstavnika vlade kako bi se razgovaralo o ovim pitanjima i pronašla rešenja koja će omogućiti uspešnu integraciju visokoškolskih ustanova u SPIRI, a da pritom ne ugroze njihovo poslovanje i funkcionisanje. U tom smislu, saradnja i komunikacija između svih aktera biće od suštinskog značaja za budućnost visokoškolskog obrazovanja u Srbiji.
