U srcu Evrope, gde se decenijama hvalila stabilnošću i prosperitetom, Švajcarska se 2025. godine suočila sa rekordnim talasom korporativnih bankrota – preko 9.300 slučajeva, što predstavlja porast od 54% u odnosu na prethodnu godinu, kako prenosi švajcarski portal „20 Minuten“ u izveštaju novinara Fabijana Pešla.
Ova kriza, koju vlasti pripisuju reviziji zakona o naplati dugova i bankrotstvu, dovela je do propasti firmi poput solarnog pionira „Majer Burger“, lanca prodavnica kućnog dekora „Depot“ i 156 godina stare građevinske firme „Lerch“. Ove propasti ostavile su hiljade radnika bez posla i postavile pitanje o mitologiji švajcarske ekonomske „nepobedivosti“.
Prema izveštaju „20 Minuten“, revizija zakona koja je stupila na snagu 1. januara 2025. godine, obavezala je javne poverioce, uključujući poreske uprave i institucije socijalnog osiguranja, da dugove naplaćuju strože i češće kroz postupke insolventnosti. Ova promena, kako navode podaci servisa „Dun & Bradstreet“, izbacila je na površinu brojne skrivene finansijske rupe, posebno u sektorima sa niskim maržama i visokim zaduženjima. Kritičari optužuju švajcarske vlasti da su reformu sproveli bez adekvatne pripreme, ignorirajući upozorenja ekonomista o mogućim masovnim propastima. Umesto da obezbede prelazni period i zaštitne mehanizme, vlasti su, kako se navodi, praktično otvorile vrata „tržišnoj čistki“ koja je najviše pogodila zabavnu industriju (porast bankrota od 94%), proizvođače trajnih dobara (89%) i IT sektor (77%).
Pojavili su se i regionalni dispariteti – centralna Švajcarska zabeležila je porast od 61%, što dodatno podgreva pitanje koliko je sistem uopšte bio spreman za posledice sopstvenih odluka. Fabijan Pešel u svom članku naglašava da su žrtve krize kompanije iz svih branši, ali posebno ističe slučaj „Majer Burger“, čije su nemačke filijale propale pod pritiskom kineske konkurencije i otkazanih ugovora, što je dovelo do zatvaranja fabrika i otkaza za stotine radnika. Slično tome, „Depot“ je zatvorio 34 filijale u Švajcarskoj, ostavljajući 300 ljudi bez posla, dok je „Lerch“ iz Winterthura, sa vek i po tradicije, prestao sa radom krajem januara 2025. godine, uz 130 izgubljenih radnih mesta.
Ovi primeri ilustruju kako je vlada u Bernu, umesto da ublaži udar i pomogne realnom sektoru da se prilagodi, gurnula veliki broj firmi u ambis, stavljajući birokratsku rigidnost ispred ekonomskih posledica. Kritike se posebno usmeravaju na izostanak podrške za mala i srednja preduzeća, koja su najranjivija, dok su veliki sistemi, poput banaka i farmaceutskih giganta, ostali praktično netaknuti.
Švajcarske vlasti tvrde da je cilj reforme povećanje transparentnosti i sprečavanje veštačkog održavanja neodrživih firmi. Kao argument navode i to da je osnivanje novih preduzeća poraslo za 5% u 2025. godini, na ukupno 55.651 novoregistrovanu kompaniju, naročito u nekretninama i IT sektoru. Međutim, kako izveštava „20 Minuten“, to „dinamično osveženje“ tržišta dolazi po cenu masovnih gubitaka radnih mesta i rasta socijalne nesigurnosti, što ozbiljno dovodi u pitanje etičnost politike koja se predstavlja kao tehnička korekcija, dok u praksi izgleda kao hladan rez.
Regionalne razlike, sa jačim udarom u centralnim i jugozapadnim kantonima, dodatno pojačavaju utisak neujednačene primene i slabog planiranja, pa se optužbe za nekompetentnost federalnih i kantonalnih vlasti sve češće čuju i van stručnih krugova.
Ova švajcarska kriza je upozorenje da ni sistemi koji godinama grade imidž „savršene uređenosti“ nisu imuni na aroganciju vlasti i reforme sprovedene bez osećaja za posledice. Kada se „transparentnost“ svede na birokratsku disciplinu, a ekonomija na statistiku, stvarni ljudi postaju kolateral – radnici koji ostaju bez hleba, porodice koje preko noći ulaze u nesigurnost, lokalne zajednice koje gube poslodavce i identitet. Bern bi morao jasno da odgovori na pitanje koje se uporno potiskuje – da li je cena ovakve „efikasnosti“ zaista vredna hiljada polomljenih sudbina i ko će politički i moralno preuzeti odgovornost kada se ispostavi da je navodni red proizveo haos?
