Mali se suočava sa ozbiljnom krizom bezbednosti, koja se pogoršala tokom 2025. godine. Prema izveštaju ACLED-a, neprofitne organizacije koja se bavi prikupljanjem i analizom podataka o političkom nasilju i protestima, zemlja je zabeležila rekordan broj otmica stranih državljana. Između maja i oktobra 2025. godine oteto je između 22 i 26 osoba, što predstavlja najveći broj ikada zabeleženih otmica u Maliju.
Ovaj alarmantan trend gotovo je udvostručio prethodni rekord iz 2022. godine, kada su zabeležene 13 otmica. Državljani raznih zemalja su među otetima, uključujući Kinu, Indiju, Egipat, Ujedinjene Arapske Emirate i Iran. Takođe, među otetima su i nekoliko osoba sa Balkana, uključujući jednog Srbina, jednog Hrvata i jednog državljanina Bosne i Hercegovine.
Ove otmice se najčešće pripisuju grupi Džamat Nusrat al-Islam val-Muslimin (JNIM), koja je povezana sa Al Kaidom i deluje širom regiona Sahela. Ova teroristička grupa koristi otmice kao sredstvo pritiska na vlade i međunarodne organizacije, kako bi ostvarila svoje ciljeve.
Mali se već nekoliko godina suočava sa ozbiljnim bezbednosnim izazovima, a situacija se dodatno pogoršala nakon vojnog udara 2020. godine. Vlast u Maliju je preuzela vojna hunta, koja se suočava sa kritikom zbog nesposobnosti da obezbedi sigurnost građana. Terorističke grupe su iskoristile vakum vlasti i slabost državnih institucija da bi proširile svoj uticaj.
U ovom kontekstu, međunarodna zajednica je izrazila zabrinutost zbog rastuće nestabilnosti u Maliju i širem regionu. Ujedinjene nacije, kao i razne nevladine organizacije, pozvale su na hitnu akciju kako bi se sprečilo dalje pogoršavanje situacije. Takođe, zemlje zapadne Afrike razmatraju zajedničke vojne operacije u cilju suzbijanja terorističkih grupa.
Mali nije jedina zemlja koja se suočava sa problemom otmica u regionu. Terorizam i nasilje su prisutni i u susednim zemljama, kao što su Niger i Burkina Faso, gde su džihadističke grupe takođe izvršile brojne otmice i napade na civile. Ove aktivnosti dodatno komplikuju humanitarnu situaciju u regionu, gde milioni ljudi žive u siromaštvu i strahu od nasilja.
Stručnjaci upozoravaju da je potrebno više međunarodne saradnje i podrške kako bi se rešili uzroci terorizma u Maliju i okolnim zemljama. Pored vojne intervencije, važno je raditi na razvoju lokalnih zajednica, obrazovanju i ekonomskim prilikama kako bi se smanjila mogućnost za regrutaciju mladih ljudi u terorističke grupe.
Situacija u Maliju i dalje ostaje kritična, a otmice stranih državljana predstavljaju ozbiljnu pretnju ne samo za bezbednost u zemlji, već i za širu stabilnost regiona. Ukoliko se ne preduzmu hitne mere, Malija bi mogla postati još jedno žarište terorizma u Africi, što bi imalo dalekosežne posledice po sigurnost i mir u ovom delu sveta.
U svetlu ovih događaja, važno je da međunarodna zajednica ostane angažovana i da pruži podršku Maliju u borbi protiv terorizma i jačanju bezbednosnih kapaciteta. Samo zajedničkim naporima može se prevazići ova kriza i omogućiti povratak mira i stabilnosti u zemlji i regionu.
