Ogromni požari, izazvani klimatskim promenama, doveli su do rekordnog gubitka šuma širom sveta u 2024. godini, prema izveštaju organizacije „World Resources Institute“ (WRI) i Univerziteta Merilend. U tropskim šumama izgubljeno je 6,7 miliona hektara, što predstavlja porast od 80 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ova površina je slična veličini Paname, a Reuters je izvestio o ovom alarmantnom trendu.
Najveći uzrok gubitka šuma bio je Brazil, koji se suočio sa najgorom sušom zabeleženom u Amazoniji. Ova situacija otežala je kontrolu požara, posebno pred klimatski samit zakazan za novembar u toj zemlji. Po prvi put u istoriji, požari su postali vodeći uzrok gubitka tropskih šuma, što predstavlja ozbiljan udarac za ekosistem koji prirodno ne bi trebalo da gori, naglašavaju stručnjaci.
Latinska Amerika je posebno pogođena ovim trendovima, a Amazonija je zabeležila najveći gubitak primarnih šuma od 2016. godine. Brazil je izgubio 2,8 miliona hektara, što ga čini liderom u gubitku šumskih površina. Ovaj trend je prekinuo napredak postignut u 2023. godini, kada je predsednik Luiz Inacio Lula da Silva obećao zaštitu amazonske prašume. Andre Lima iz brazilskog Ministarstva za životnu sredinu izjavio je da je ovo bio bez presedana događaj, naglašavajući potrebu za prilagođavanjem politika novoj stvarnosti, gde su požari postali prioritet.
Osim Brazila, Bolivija je zabeležila porast gubitka šuma od 200 odsto i pretekla je Demokratsku Republiku Kongo po obimu gubitka tropskih šuma, uprkos tome što ima manje od polovine šumskih površina te afričke zemlje. Uzroci ovog fenomena uključuju sušu, požare i širenje poljoprivrede, često podstaknuto vladinim merama.
Slični trendovi su zabeleženi i u Meksiku, Peruu, Nikaragvi i Gvatemali, dok su oružani sukobi u Kolumbiji i Kongu dodatno pogoršali situaciju. Oružane grupe su koristile prirodne resurse u svojim sukobima, što je dodatno dovelo do degradacije šuma.
Van tropskih područja, šume u Kanadi i Rusiji takođe su zabeležile rekordan gubitak drveća, sa po 5,2 miliona hektara izgubljenih u svakoj zemlji. Ovi požari su izmakli kontroli, što dodatno ukazuje na ozbiljnost problema.
Rod Tejlor iz WRI upozorio je da, iako će se lideri okupiti u brazilskom gradu Belemu radi klimatskog samita, nedostaju efikasni mehanizmi za finansiranje očuvanja šuma. On je istakao da je trenutno isplativije seći šume nego ih sačuvati, što predstavlja značajnu prepreku za očuvanje ovih vitalnih ekosistema.
U svetlu ovih podataka, jasno je da je neophodno preduzeti hitne mere kako bi se obezbedila zaštita šuma i smanjila učestalost šumskih požara. Klimatske promene i ljudska aktivnost, uključujući širenje poljoprivrede i urbanizaciju, imaju dubok uticaj na šumske ekosisteme širom sveta.
Zato je izuzetno važno da međunarodna zajednica zajedno radi na uspostavljanju održivih politika koje će omogućiti očuvanje ovih prirodnih resursa. Samo kroz zajedničke napore možemo se nadati da ćemo preokrenuti trendove gubitka šuma i obezbediti zdravu životnu sredinu za buduće generacije.
