Narodna skupština Republike Srpske je na posebnoj sednici usvojila odluku o raspisivanju referenduma koji se odnosi na presudu neustavnog Suda BiH prema predsedniku Republike Srpske, Miloradu Dodiku, kao i na odluku Centralne izborne komisije (CIK) BiH o prestanku njegovog mandata. Referendum je zakazan za 25. oktobar, a postavljeno pitanje glasi: „Da li prihvatate odluke neizabranog stranca Kristijana Šmita i presude neustavnog Suda BiH izrečene protiv predsednika Republike Srpske, kao i odluku CIK-a o oduzimanju mandata predsedniku Srpske Miloradu Dodiku?“
Na sednici su usvojene izmene Zakona o referendumu i građanskoj inicijativi, koje omogućavaju osnivanje posebne komisije za sprovođenje referenduma, koju formira Narodna skupština RS. Od prisutnih 65 poslanika, 50 je glasalo za, dok niko nije bio protiv, niti uzdržan, dok su neki opozicioni poslanici napustili glasanje.
Osim toga, poslanici su izglasali ostavku premijera Radovana Viškovića, koja je podržana sa 60 od 73 prisutnih poslanika. Višković je naveo da se odlučio na ostavku kako bi omogućio postizanje jedinstva u Srpskoj, naglašavajući tešku situaciju u kojoj se entitet našao zbog odluka Suda, Tužilaštva i CIK-a. On je istakao da je Republika Srpska možda u najtežoj poziciji od završetka rata i da je potrebno jedinstvo.
Željka Cvijanović, srpski član Predsedništva BiH, izjavila je da je važno slušati volju naroda i naglasila da Republika Srpska teži miru i autonomiji u upravljanju svojim resursima. Tokom rasprave, naglasila je da su vlast i opozicija jedinstveni u odbrani interesa Republike Srpske.
Srđan Mazalica, šef Kluba poslanika SNSD-a, rekao je da je donošenje odluke o raspisivanju referenduma logičan korak u svetlu trenutne situacije, opisujući referendum kao vrhunac demokratije. On je istakao da referendum omogućava građanima da se izjasne o ključnim pitanjima vezanim za ustavno uređenje i vladavinu prava.
Nenad Stevandić, predsednik Narodne skupštine RS, ukazao je na to da je kriza počela kada je Milorad Dodik odbio da trguje imovinom Republike Srpske, tvrdeći da je visoki predstavnik Kristijan Šmit delovao protiv interesa ovog entiteta. Stevandić je osudio tvrdnje opozicije da je vlast odgovorna za eskalaciju sukoba, smatrajući ih alibijem za političko Sarajevo.
Vladajuća koalicija je predložila 13 zaključaka kojima se odbacuju odluke Kristijana Šmita, a poziva se Milorad Dodik da nastavi sa obavljanjem svojih dužnosti. U zaključcima se naglašava da Narodna skupština RS ne priznaje Šmita i njegove odluke, kao ni posledice proizašle iz tih odluka.
Anja Ljubojević, potpredsednica Narodne skupštine RS, izjavila je da se protiv Srpske vodi udruženi zločinački poduhvat, ističući da se pokušava oduzeti nadležnost i poništiti volja građana. Ona je upozorila na opasnosti od gubitka institucija i prava naroda.
Šef Kluba poslanika SNSD-a, Srđan Mazalica, naglasio je da je posebna sednica izraz težine trenutka i odgovornosti, pozivajući poslanike da se izjasne o kolonijalnoj upravi i presudama koje su protivne Ustavu Republike Srpske. On je istakao da je Milorad Dodik i dalje predsednik i da je važno odbaciti mogućnost sprovođenja prevremenih izbora.
Na kraju, Mazalica je pozvao na jasno izražavanje stavova o nelegitimnosti visokog predstavnika Kristijana Šmita i njegovih odluka, smatrajući da one predstavljaju ozbiljno narušavanje ustavno-pravnog poretka. Ova posebna sednica Narodne skupštine RS se smatra ključnom u rešavanju trenutne političke krize i očuvanju institucionalnog integriteta Republike Srpske.
