Narodna skupština Republike Srpske je na svojoj poslednjoj sednici donela odluku koja će imati značajan uticaj na političku situaciju u regionu. Usvojena je odluka o raspisivanju referenduma na temu presude neustavnog Suda BiH protiv predsednika Republike Srpske, Milorada Dodika, kao i odluke Centralne izborne komisije BiH o prestanku njegovog mandata. Referendum je zakazan za 25. oktobar 2025. godine.
Referendumsko pitanje postavljeno građanima glasi: „Da li prihvatate odluke neizabranog stranca Kristijana Šmita i presude neustavnog Suda BiH izrečene protiv predsednika Republike Srpske, kao i odluku CIK-a o oduzimanju mandata predsedniku Srpske Miloradu Dodiku?“ Ova formulacija pitanja jasno ukazuje na polarizaciju koja postoji u političkom životu u BiH, posebno između Republike Srpske i državnih institucija.
Usvojene su i izmene Zakona o referendumu i građanskoj inicijativi, kojima se predviđa mogućnost osnivanja posebne komisije za sprovođenje referenduma. Ova komisija biće osnovana od strane Narodne skupštine Republike Srpske, čime se dodatno jača kontrola nad procesom organizacije referenduma. Pored dosadašnjih organa, referendumska komisija će postati ključni organ za sprovođenje ovog procesa.
U glasovanju koje je usledilo, od prisutnih 65 poslanika, 50 je glasalo za odluku, dok niko nije bio protiv ili uzdržan. Ipak, deo opozicije je napustio skupštinsku salu tokom glasanja, dok su neki od njih ostali prisutni, ali se nisu izjašnjavali. Ova situacija ukazuje na tenzije koje postoje u Narodnoj skupštini i na različite stavove unutar političkog spektra.
Pored odluke o referendumu, Narodna skupština je usvojila i Informaciju o presudi Suda BiH protiv Milorada Dodika, kao i odluku Centralne izborne komisije o prestanku njegovog mandata. Takođe je zauzeta pozicija o budućim aktivnostima institucija Republike Srpske, sa određenim zaključcima koji će oblikovati dalji pravac delovanja vlade.
Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske, Nenad Stevandić, je nakon glasanja zaključio posebnu sednicu, čime je stavljena tačka na ovaj važan politički trenutak. Očekuje se da će odluka o referendumu izazvati različite reakcije među građanima, ali i na međunarodnom nivou, s obzirom na to da se radi o vrlo osetljivom pitanju u kontekstu političkih odnosa u BiH.
Referendum će pružiti priliku građanima da se izjasne o sudbini svog predsednika i o ulozi koju strani predstavnici imaju u unutrašnjim poslovima zemlje. Očekuje se da će ova odluka dodatno polarizovati javnost, s obzirom na to da se u BiH već dugo vode rasprave o legitimitetu stranih intervencija i njihovom uticaju na domaće političke procese.
Ova situacija takođe ukazuje na širi problem u BiH, gde se često sudaraju interesi različitih etničkih grupa i političkih stranaka. Odluka o referendumu može se smatrati pokušajem vlasti Republike Srpske da afirmiše svoju autonomiju i otpor prema centralnim institucijama BiH, što može dodatno zakomplikovati već složene političke odnose u zemlji.
Narodna skupština Republike Srpske, kao i mnogi drugi politički akteri, će morati da se suoče sa posledicama odluka koje budu donete na referendumu. U svakom slučaju, politička situacija u BiH ostaje dinamična i puna izazova, a nadležni će morati da pronađu načine za prevazilaženje razlika kako bi obezbedili stabilnost i napredak.
Očekuje se da će društvo u narednim mesecima biti aktivno uključeno u debatu o referendumu, dok će se politički lideri truditi da mobilizuju svoje pristalice i oblikuju javno mnjenje. U ovom kontekstu, referendum može postati ključni trenutak u političkom životu Republike Srpske i BiH u celini.
