Ova turšija se priprema potpuno prirodno, bez ijedne kapi hemijskih dodataka, a mnogi koji su je probali tvrde da je čak bolja od one koju je pravila baka – ona prava, iz podruma, puna mirisa detinjstva. Recept se zasniva na prirodnoj fermentaciji, procesu koji čuva povrće i istovremeno ga pretvara u probiotik. Bez konzervansa, bez veštačkih dodataka, samo so, voda i vreme.
Rezultat je turšija koja krcka pod zubima, miriše na zemlju i ima dubok, prirodan ukus koji industrijske varijante nikada ne mogu da dostignu. Ovaj proces fermentacije je ključan, jer ne samo da čuva povrće, već mu daje i korisne probiotske osobine koje su važne za zdravlje creva.
Kako se priprema? Odaberite povrće po želji – karfiol, krastavce, šargarepu, papriku. Operite, naseckajte i složite u teglu. Prelijte hladnom vodom u kojoj ste rastopili so (oko 40 g na litar vode). Pokrijte gazom i ostavite na sobnoj temperaturi 7–10 dana. Povremeno proverite, ali ne mešajte. Kada se pojavi miris karakterističan za turšiju, spremna je za konzumaciju.
Jedan od ključnih koraka u pripremi ove turšije je izostavljanje sirćeta. Naime, sirće zaustavlja fermentaciju. Prirodne bakterije sa povrća same obavljaju svoj posao, bez ikakve hemije. Takva turšija je zdravija, ukusnija, ne izaziva gorušicu i čuva pravi aromatični ukus povrća.
Za one koji žele da turšija duže potraje, nakon završene fermentacije, teglu treba zatvoriti poklopcem i čuvati u frižideru. Ukus će se menjati, postajući bogatiji i slojevitiji. Ova turšija može postati pravi hit na vašem stolu, a kad je jednom probate, sigurno ćete želeti da pravite više serija.
Povrće bogato vitaminima i vlaknima nije samo ukusno, već i vrlo zdravo. Fermentacija povećava nivo probiotika, što može pomoći u poboljšanju probave i jačanju imunološkog sistema. Osim toga, domaća turšija ne sadrži dodatne konzervanse i veštačke sastojke, što je čini mnogo boljim izborom od industrijski proizvedenih varijanti.
U ovom receptu možete koristiti raznovrsno povrće, pa čak i kombinovati različite vrste. Na primer, karfiol možete kombinovati sa šargarepom i krastavcima, čime ćete dobiti raznovrsniji ukus. Takođe, možete dodati i začine poput belog luka ili lovorovog lista za dodatnu aromu.
Kada se povrće fermentiše, dolazi do stvaranja prirodnih kiselina koje daju turšiji njen karakterističan ukus. Ove kiseline su proizvod rada bakterija koje se razvijaju tokom fermentacije i one su ključne za zdravlje creva. Probiotici koji se nalaze u fermentisanim namirnicama mogu pomoći u smanjenju simptoma iritabilnog creva, poboljšanju varenja i jačanju imunološkog sistema.
Osim toga, fermentisano povrće je često bogato antioksidansima, što može pomoći u smanjenju upalnih procesa u telu. Ovakva turšija može biti odličan dodatak salatama, sendvičima ili kao prilog uz različita jela.
U zaključku, pripremanje domaće turšije je jednostavan i zadovoljavajući proces koji može poboljšati vašu ishranu. Uživanje u ovom domaćem specijalitetu može vas podsetiti na detinjstvo i povezati vas s tradicijom, dok istovremeno pruža i mnoge zdravstvene benefite. Pokušajte sa ovim receptom i uživajte u svim prednostima koje pruža prirodna fermentacija.
