Tema današnje emisije „Hajde da razgovaramo“ na Euronews Srbija obuhvatila je veoma važan i aktuelan fenomen – osećaj gladi i unutrašnji šum poznat kao „food noise“. Ovaj pojam se odnosi na stalna razmišljanja o hrani koja nas često navode da jedemo čak i kada nismo fizički gladni. U emisiji je gostovao profesor Momčilo Matić, dijetolog i nutricionista, koji je pružio uvid u uzroke ovog fenomena i načine na koje možemo smanjiti njegovu prisutnost.
Prema rečima profesora Matića, hrana je suštinski element koji omogućava mitohondrijama da proizvode energiju potrebnu za normalno funkcionisanje našeg tela. On ističe da se hrana koju konzumiramo danas značajno razlikuje od one pre 20-30 godina. U prošlosti je hrana bila prirodnija, sa manje aditiva i pesticida, dok je danas u velikoj meri prerađena i često naručena iz restorana. Ova promena uticala je na naš odnos prema hrani i signalima koje naše telo šalje.
Matić objašnjava da problem nije samo emocionalna glad, koja se javlja usled stresa, dosade ili tuge, već i situacije kada je unos hrane dovoljan, a telo i dalje šalje signale za dodatnim obrocima. Ovi signali dolaze iz hipotalamusa, dela mozga koji reguliše san, emocije i apetit. Hipotalamus igra ključnu ulogu u kontroli hormona leptina i grelina, gde leptin signalizira sitost, a grelin glad. Kada je nivo insulina povišen, leptin ne može pravilno funkcionisati, što dovodi do konstantnog osećaja gladi.
Osim toga, pad energije i hormonski disbalans dodatno pojačavaju ove impulse. Hormoni poput dopamina, serotonina i oksitocina utiču na osećaj zadovoljstva i nagrade. Kada su ovi hormoni narušeni, javljaju se stalne misli o hrani i potreba za dodatnim obrocima. Takođe, zapaljenski procesi u hipotalamusu mogu doprineti ovim poremećajima. Matić naglašava da prirodne namirnice, poput maslinovog ulja, mogu pomoći u smanjenju upalnih procesa u ovom području mozga.
Profesor Matić je pružio nekoliko konkretnih preporuka za regulaciju apetita i smanjenje „food noise“-a. Uvođenje zdravih navika, poput dovoljno sna, redovne fizičke aktivnosti i smanjenja stresa, može značajno pomoći u regulaciji funkcije hipotalamusa i hormona. Njegova preporuka je da se misli preusmere na zdrave načine funkcionisanja, umesto da se stalno traži hrana.
Pored toga, postoje i lekovi poput semaglutida (Ozempic, Wegovy, Sazenda) koji su u fazi ispitivanja i pomažu u regulaciji apetita i smanjenju telesne mase, ali se moraju koristiti pod stručnim nadzorom zbog mogućih nuspojava. Matić naglašava da mozak i telo funkcionišu u simbiozi, te da usmeravanje misli na zdrave navike i pružanje kvalitetne hrane i odmora može smanjiti osećaj gladi.
Ističe da prijatne emocije i osećaj sigurnosti omogućavaju ljudima da preuzmu kontrolu nad svojim željama i signalima koje telo šalje. Ovaj uvid naglašava da razumevanje stalnog razmišljanja o hrani nije samo pitanje snage volje, već kompleksan proces koji uključuje hormonsku regulaciju, zdravlje mozga, emocionalno stanje i kvalitet životnih navika.
U zaključku, profesor Matić poziva na razumevanje ovog fenomena kao izazova koji se može prevazići kroz svesno usmeravanje pažnje na zdrave životne navike i brigu o mentalnom zdravlju. Ovaj razgovor otvara vrata za dalja istraživanja i razumevanje odnosa između hrane, emocija i fizičkog zdravlja. Poželjno je da se ovi aspekti uzmu u obzir kako bismo ostvarili zdraviji odnos prema hrani i smanjili osećaj gladi kada on nije opravdan.
