Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je nedavno da će Evropska unija nastaviti da se bori protiv hibridnih pretnji, naglašavajući potrebu za novim paketom sankcija protiv Rusije. Tokom sastanka sa ministrima odbrane Nemačke, Francuske, Italije, Velike Britanije i Poljske, Kalas je istakla da EU ne može da dozvoli da hibridne pretnje postanu nova normalnost.
Kalas je naglasila važnost vojne mobilnosti unutar EU, predlažući deljenje transportnih resursa među članicama i ubrzanje procedura za odobravanje potrebnih operacija. Ova inicijativa je deo šireg plana za jačanje vojne saradnje i efikasnosti unutar Evropske unije. „Primirje je prioritet, ali Rusija trenutno nije spremna za to“, dodala je Kalas, podvlačeći da EU mora jasno staviti do znanja Rusiji da „vreme nije na njenoj strani“.
U svom obraćanju, Kalas je najavila da će EU nastaviti da vrši pritisak na Rusiju, ističući da će biti u pripremi novi, dvadeseti paket sankcija. Ona je izrazila uverenje da ratove gubi onaj ko prvi ostane bez novca ili vojnika, naglašavajući potrebu za održavanjem pritiska na Rusiju putem ekonomskih sankcija. Ove sankcije su deo strategije EU da se smanje ruski prihodi i da se ograniči sposobnost zemlje da nastavi vojnu agresiju.
Kalas je takođe pohvalila sankcije koje je uvela administracija američkog predsednika Donalda Trampa, koje su se posebno fokusirale na ruske naftne kompanije. „Sankcije bolje funkcionišu kada ih podržavaju međunarodni partneri“, rekla je Kalas, ukazujući na značaj zajedničkog delovanja u borbi protiv ruskih hibridnih pretnji.
Prethodni, devetnaesti paket sankcija protiv Rusije stupio je na snagu u oktobru i bio je usmeren ka daljem smanjenju ruskih prihoda od prodaje gasa i nafte. U skladu sa tim, EU je najavila da će potpuna zabrana uvoza tečnog prirodnog gasa iz Rusije stupiti na snagu već 2027. godine, godinu dana ranije nego što je prvobitno planirano. Ova odluka je deo šireg plana smanjenja zavisnosti EU od ruskih energetskih resursa.
Osim toga, novi paket sankcija uključuje dodatne kaznene mere u finansijskom sektoru i trgovini, kao i ograničenja kretanja ruskih diplomata unutar EU. Ove mere imaju za cilj da dodatno oslabiti ekonomske kapacitete Rusije i da se smanji njena sposobnost da finansira vojne operacije.
S obzirom na trenutnu situaciju u Evropi, gde se tenzije između Rusije i zapadnih zemalja nastavljaju, Kalasova je naglasila da je važno održati jedinstvo među članicama EU i podržati svaku inicijativu koja može doprineti stabilnosti u regionu. Ona je pozvala sve članice EU da ostanu usklađene u svojoj politici prema Rusiji i da zajedno rade na jačanju svojih kapaciteta za odbranu i zaštitu od hibridnih pretnji.
U svetlu ovih događaja, jasno je da EU nastavlja da se suočava sa izazovima koje donosi ruska politika, a odluke poput uvođenja novih sankcija i jačanja vojne mobilnosti postaju sve važnije. Kroz ovakve mere, EU želi da pokaže da je odlučna u svojoj borbi protiv destabilizacije koju donosi Rusija i da je spremna da zaštiti svoje interese i interese svojih građana.
U ovom kontekstu, budućnost odnosa između EU i Rusije ostaje neizvesna, ali je jasno da će EU nastaviti da se bori protiv hibridnih pretnji i da će raditi na jačanju svojih kapaciteta za reagovanje. Sa novim paketima sankcija na horizontu, EU se priprema za dugotrajan proces suočavanja sa izazovima koje postavlja Rusija na međunarodnoj sceni.
