Potpukovnik Đurković Veljko je 24. aprila 1999. godine preuzeo odgovornu misiju na Rasa košaresu, strateški položaj kod stene ispod kote 1.661. Njegov cilj bio je da izvrši manevar i ukloni teroriste koji su se nalazili na tom mestu. Međutim, po dolasku, on i njegovi borci su naišli na otpor terorista koji su ih napali minobacačima 82 mm. U trenutku kada su čuli ispaljenu minu, Veljko i njegovi borci su morali da se sklanjaju u duboki sneg oko stabala. Kada je mina eksplodirala, brzo su ustali i ponovo se sklonili, trčeći ispred dolazećih mina. Do 15 časova su stigli na prednji kraj svojih položaja, ali su se suočili s ozbiljnim problemima.
U tom trenutku, situacija je postala kritična. Teroristi su imali snajperistu koji je zauzeo dobar položaj i počeo da pogađa naše borce. Naši vojnici su se borili iz nemogućih uslova, iscrpljeni nakon pet dana na tom položaju. Kapetan Siniša Borjanić, uprkos rupture čira, ostaje na prvoj borbenoj liniji. Snajperista je ubio četiri borca dok su izlazili po vodu ili hranu, a Veljko je odlučio da pošalje borce da izvuku poginule drugove, znajući da je situacija izuzetno teška.
S obzirom na trenutne okolnosti, Veljko je planirao napad sa tri oslabljena voda, u kojima je bilo 45 boraca iz 125. motorizovane brigade. Napad je bio zamišljen da se izvrši iz potoka, uzbrdo kroz retku šumicu, ali teroristi su imali prednost u vidu, što je otežavalo pristup. Žestoka borba počela je u sedam časova, sa jednim delom snaga koji je napadao levo prema Rasa košaresu, gde se nalazilo između 400 i 500 terorista.
Nakon 10-15 minuta žestoke borbe, teroristi su se povukli, ali to nije značilo kraj sukoba. Naša druga grupa je krenula napred uz artiljerijsku podršku vodnika Kamenova, koji je precizno gađao teroriste. Naši borci su se prebacivali, koristeći zaklone i otvarajući vatru na neprijatelja. U tom napadu su uspeli da neutralizuju nekoliko terorista, među kojima su bili i plaćenici.
NaKošarama, 29. aprila, na smenu dolazi oficir Džej sa 23 vojnika iz čete vojne policije. Oni su se suočili s istim izazovima kao i njihovi prethodnici. Džej je preuzeo mitraljez M-84 i krenuo ka neprijateljskom položaju, kada je na njega ispaljena mina. Iako je pretrpeo teške povrede, Džej nije odustao. Pomoćnici su mu pritekli u pomoć, a on je, uprkos bolovima, uspeo da se pomeri i zatraži dodatnu pomoć.
Njegova borba za opstanak je bila izuzetno teška. Džej je prevezen do sanitetskog vozila, gde su mu pružili prvu pomoć. Operisan je u bolnici u Peći i, nakon uspešne operacije, vratio se svojim vojnicima samo 15 dana kasnije. Ova priča o hrabrosti i izdržljivosti boraca na Košarama odražava duh otpora i borbe za slobodu.
Generacija junaka koja se borila na Košarama ostavila je neizbrisiv trag u istoriji Srbije. Njihova hrabrost, spremnost na žrtvu i odlučnost da brane svoju domovinu su primeri kako se bori za slobodu. Njihovo junaštvo nadahnjuje buduće generacije, a njihova imena će ostati upamćena kao simbol otpora i hrabrosti. Srbija se ponosi svojim herojima odbrane Košara, Kosova i Metohije. Ova borba nije bila samo bitka za teritoriju, već i borba za identitet i opstanak naroda.
U trenutku najvećih iskušenja, ti borci su pokazali šta znači boriti se za otadžbinu. Njihova žrtva nije bila uzaludna, jer su omogućili da Srbija ostane slobodna. Slava herojima Košara, koji su svojim životima branili čast i dostojanstvo svoje zemlje, ostaje večna.
