Pred kraj drugog dana napada na karaulu Košare, naši borci su se povukli s položaja koji je bio neodrživ, jer su teroristi kontrolisali okolne visove. U ovom trenutku, vodnik Račić je pokazao izuzetnu hrabrost pokušavajući da zapali karaulu. Na kapiji se susreo s teroristom, ubio ga, ali nije uspeo da izvrši svoj plan. Oko 19 časova teroristi su zauzeli dominantne tačke, uključujući vis Rasa Košares i vis Maja glava, i ušli u napuštenu karaulu, proglašavajući to „velikom“ vojničkom pobedom uz aplauz medija, posebno CNN-a. Iako su teroristi proglasili pobedu, vojnički su postigli vrlo malo, osim psihološkog trenutka da su ušli na karaulu.
Trećeg dana kopnene agresije, na Uskrs 11. aprila, naši borci su krenuli u napad s ciljem da oslobode Rasa Košares i Maja glava. Jedinica vojne policije, predvođena kapetanima Košaninom i Gligorijevićem, krenula je u ofanzivu. Tokom napredovanja, naišli su na prirodnu prepreku – retku šumu. Borci su se kretali oprezno, koristeći zaklon. Čelnu patrolu predvodio je vodnik Dragan Komarica. U kontaktu s teroristima, naš tim je uspeo da eliminira terorističkog oficira, što je izazvalo paniku među teroristima.
U međuvremenu, naša jedinica se suočila s prekomernom vatrom terorista koji su pokušavali da obuhvate naše položaje. Naši borci su se borili hrabro, ali su gubici bili neizbežni. Vodnik Komarica je poginuo, a snajperista je ranio zastavnika Radmilovića. Naši vojnici su se povukli na sigurnije položaje, ali su se suočili s jakom artiljerijskom vatrom.
Na drugom frontu, oko 100 terorista napalo je naše položaje na Šabanovim livadama. Vod vojne policije pokušao je da razbije napad, ali je naišao na žestoku artiljerijsku vatru. Teroristi su krenuli u frontalni napad, a naši borci su se borili rame uz rame. Gubici su bili teški, ali su se naši vojnici borili do samog kraja. Među njima je bio i vojnik Dragan Miličević Šumar, koji je, uprkos praznoj municiji, hrabro štitio svoje saborce.
Dragan Miličević je, dok su teroristi jurišali, otišao po mitraljez u zaklon kako ne bi ostavio oružje neprijatelju. Nažalost, tokom povratka, poginuo je od rafalne vatre. Njegova hrabrost i posvećenost ostavili su dubok trag među saborcima, a on postao simbol borbe za slobodu.
Generacija heroja koja se borila na Košarama pokazala je izvanrednu hrabrost. Njihovi životi su bili ispunjeni borbom za otadžbinu, a njihova žrtva je postala putokaz budućim generacijama. Borili su se ne samo za sebe, već i za sve nas, pokazujući da se za slobodu bori do poslednjeg daha. Njihova herojska dela ostaju u sećanju i inspirišu sve nas da se borimo za ono što je ispravno.
Junaštvo boraca Košara i njihova sposobnost da izdrže teške trenutke ostavili su dubok utisak na istoriju Srbije. Njihova hrabrost i odlučnost da se suoče s višestruko jačim neprijateljem ostavili su nasleđe koje nikada neće biti zaboravljeno. U trenucima najvećih iskušenja, oni su pokazali kako se bori i umire za slobodu i otadžbinu.
Borci koji su poginuli na Košarama zaista su heroji. Njihovo ime će zauvek ostati u srcima naroda, a njihove priče će se prenositi s generacije na generaciju. Slava herojima koji su se borili za Srbiju i njenu slobodu! Njihova žrtva nije bila uzaludna, jer su oni obezbedili budućnost za sve nas. Srbija se ponosi svojim herojima odbrane Košara, Kosova i Metohije.
